Petar Iljič Čajkovski (1840-1893), najpopularniji ruski kompozitor svih vremena, rođen je 7. maja 1840. godine.
Poznat je po tome što su njegove melodične kompozicije, impresivne harmonije i slikovite orkestracije naišle na širok odziv kod publike i izazvale duboku emocionalnu reakciju.
Njegov opus uključuje sedam simfonija, 11 opera, tri baleta, pet svita, tri klavirska koncerta, 20 kompozicija za zbor, niz seksteta, kao i više od 100 pesama i klavirskih kompozicija.
Najpoznatija dela Čajkovskog su opere “Evgenije Onjegin” i “Pikova dama”, baleti “Labudovo jezero”, “Uspavana lepotica” i “Krcko Oraščić”.
Čajkovski je bio vodeći predstavnik romantizma, sa svojim karakterističnim ruskim karakterom, koji mnogo duguje italijanskoj i francuskoj muzičkoj tradiciji, a isto tako i Nemačkoj.
Bio je inspirisan ruskim folklorom, iako to kod njega nije tako vidljivo kao kod Musorgskog ili Rimskog-Korsakova. Prema rečima kompozitora Igora Stravinskog, “Čajkovski je nesvesno oslikao pravi, narodni izvor ruskog roda”.
Nakon završene filozofije prava na institutu za tehnologiju u Petrogradu, išao je na časove klavira, a posle je nastavio da širi znanje o muzici. Učio je teoriju muzike uz pomoć prijatelja Nikolaja Zarembe, sa kojim je kasnije učio i harmoniju i kontrapunkt, dok je orkestraciju i kompoziciju učio sa direktorom i osnivačem Petrogradskog konzervatorijuma Antonom Rubinštajnom.
Godinama je bio predavač i kompozitor, što je za njega bilo isuviše naporno. Nakon što je doživeo nervni slom 1877. godine, napravio je pauzu od godinu dana, ali je ubrzo potpuno odustao od posla predavača.
Ubrzo se potpuno posvetio orkestarskom dirigovanju, a nakon premijere opere “Trnova ružica” u Moskvi (1885-1887. godina) prevazišao je i strah od javnog nastupa koji ga je pratio ceo život. Uspeo je da konačno bez straha diriguje svoja dela, čemu se posvetio.
Tokom 1891. godine boravio je u Americi na turneji gde je bio dirigent svojih dela, a nastupao je i na otvaranju Karnegi Hola u Njujorku.
Preminuo je samo devet dana nakon premijere svoje 6. simfonije – “Patetične simfonije” 1893. godine u Sankt Petersburgu.
