Odgovor malih i srednjih preduzeća na globalnu nepredvidivost u uslovima kriza i šansa za dalji razvoj jesu korišćenje komparativnih prednosti, prilagodljivosti i sposobnosti da se brzo reaguje, kao i snažnije uključivanje u lance dobavljača u oblasti automobilske industrije, inovacija i tehnologija, gde postajemo područje ekonomskog interesa, ukazao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež na skupu MSP100 Ekspo u Kragujevcu.
Učestvujući na panelu „Kako do MSP500 u 2030: Pokretanje Inicijativa”, Čadež je rekao da je velika šansa za razvoj domaćih firmi težnja velikih svetskih kompanija da lokalizuju i skrate lance dobavljača zbog aktuelnih logističkih problema. „Za veliki dan dobavljača, pre svega za automobilsku industriju, koji PKS u saradnji sa nemačkim partnerima organizuje u septembru, neverovatan je odziv velikih kompanija koje će tražiti nove partnere“, istakao je Čadež.
Komentarišući mogućnosti kreiranja strateškog okvira za razvoj u uslovima krize, Čadež je ukazao da su u poslednjih nekoliko meseci inicijative i dijalozi sa donosiocima odluka uglavnom bili vezani za hitne situacije i izazove kako da se reši neka trenutna situacija – bilo da je to pitanje snabdevanja šećerom, ili proizvodnja peleta… „Problem je što u uslovima kovid krize, a sada ukrajinske krize, sve manje planiramo, razmišljamo i utičemo na strategiju na srednji i duži rok, a sve češće gasimo požare i donosimo kratkoročna rešenja“.
„Kada ograničite cenu šećera i napravite veliku razliku između organičene i tržišne cene, možete kratkoročno da rešite snabdevanje tako što donesete meru na teret proizvođača, ali strateški, problem ostaje, jer zbog tih donetih odluka farmeri neće da sade šećernu repu i za godinu dana imaćete deset puta veći problem jer nemate sirovinu a proizvođač ste“, rekao je Čadež.
„To nije pitanje o kojem ima sluha da se razgovara, iako je strateško, nego je prvo pitanje kako da u narednih nekoliko dana obezbedimo količine šećera na policama i tu mi koji predstavljamo interese biznisa imamo najveći izazov: pronaći prostor u kome ćete voditi dijalog o strateškim pitanjima“. Prema rečima predsednika PKS, Isto je i sa peletom – kada se napravi cenovnik u Srbijašumama koji je mnogo niži od tržišne cene, nemate sirovinu za proizvođače peleta, uspemo da se izborimo za zabranu izvoza sirovine, ali ne razgovaramo o tome kako ćemo strateški voditi brigu sledeće godine, na primer, sadnjom brzorastućih biljaka za potrebe proizvođača.
Konferenciju u kragujevačkom Mind parku, posvećenu malim i srednjim preduzećima koja daju veliki doprinos održivom razvoju Srbije, organizovali su Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske, a u okviru Platfome “Održivi razvoj za sve” .
Cilj konferencije bio je da ukaže na ključnu ulogu koju domaća preduzetnička privreda ima u razvoju zemlje i mogućnostim koje postoje, kako bi se njihovi potencijali još više iskoristili. Ovom prilikom izabrano je 100 malih i srednjih preduzeća, od ukupno 300 koliko ih ima u Srbiji, kao šampioni u svom poslu, koji su, po međunarodnim standardima, vodeći u srpskom izvozu, inoviranju i zelenoj transformaciji. Među učesnicima konferencije bili su ambasadori Nemačke i Švajcarske, Tomas Šib i Urs Šmid, kao i predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja CEVES-a, Kori Udovičk, predstavnik Ministarstva privrede Katarina Obradović Jovanović i drugi.
