Bezbednost, sigurnost i snabdevanje hranom je postalo evropsko ali i globalno strateško pitanje i zato će Privredna komora Srbije (PKS) zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raditi na promeni odnosa prema korišćenju resursa i načinima poljoprivredne proizvodnje, kroz povezivanje velikih domaćih i regionalnih kompanija sa malim gazdinstvima i njihovoj digitalnoj transformaciji i edukaciji, istakao je danas Marko Čadež, predsednik PKS.
Čadež je na konferenciji „Transformacija prehrambenih sistema“ u PKS, rekao da je u pitanju tema koja se ne tiče samo poljoprivrede, već i domaće i svetske privrede.
– Kada razgovaramo o rešenjima i o tome kako da konkurentnije proizvodimo i pratimo svetske trendove, moramo da razmišljamo kako da promenimo filozofiju odnosa prema resursima i načinu proizvodnje – istakao je Čadež.
PKS želi da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, i kroz mrežu regionalnih privrednih komora i asocijaciju privrednih komora Zapadnog Balkana, pomogne u povezivanju velikih proizvođača, njihovo jače uključivanje u kooperacije i prenos znanja ka manjim proizvođačima, rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, tehnologija će u budućnosti predstavljati veliki značaj za uspeh u ovom procesu i zato je Centar za digitalnu transformaciju (CDT) PKS već podržao brojne kompanije iz prerađivačkog, prehrambenog i poljoprivrednog sektora.
– Nastavićemo to da radimo u saradnji sa BioSens Institutom i drugim institutima i da pomažemo inovativne ideje i nove kompanije, koje na pametan način kreiraju i ulaze u ovu transformaciju gledajući kako da, ne samo budu inovativne, već i da kroz korišćenje robotike i internet of things sistema, doprinesu regenerativnoj poljoprivredi u primarnoj proizvodnji – poručio je Čadež.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović je rekao da se poljoprivreda u proteklim decenijama oslanjala na intenzivne metode koje su donele velike prinose ali po cenu degradacije zemljišta, biodiverziteta ali i stabilnosti ekosistema.
– Danas kada smo svedoci dramatičnih klimatskih promena i ograničenih resursa u poljoprivredi, moramo ispitati svoje metode i usmeriti se ka održivom i ekološki prihvatljivom pristupu poljoprivredi. Regenerativna poljoprivreda, kao savremena ali i tradicijom utemeljena praksa, predstavlja jedan takav pristup – istakao je Martinović.
Regenerativna poljoprivreda, dodaje, nije samo način obnove degradiranog zemljišta, ona je vizija poljoprprivrede koja radi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje.
Podseća da je 9. oktobra ove godine Ministarstvo formiralo Radnu grupu koja će izraditi dokumente Javne politike za dugoročnu regulaciju i promociju regenerativnih metoda u poljoprivrednoj proizvodnji.
U sklopu konferencije u organizaciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i PKS, održana su danas i dva panela posvećena regenerativnoj poljoprivredi.
O regenerativnoj poljoprivredi, kao jednom od načina da se odgovori na globalne izazove klimatskih promena, krizu snabedanja hranom i očuvanje biodiverziteta, učesnicima skupa govorio je u onlajn obraćanju Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika za FAO regionalne kancelarije za Evropu i centralnu Aziju.
Na prvom panelu „Uloga regenarativne poljoprivrede u transformaciji prehrambenih sistema“ učestvovali su Vladimir Joković, potpredsednik Vlade za ekonomski sistem i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, Cvetan Tripunovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije i Livija Pavićević, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, dok su na drugom panelu „Primeri kod nas i u svetu“ svoja iskustva podelili predstavnici regionalnih kompanija, Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova u kompaniji „Nestle“ i Jovan Bugarčić, direktor marketinga u kompaniji „Imlek“.
