Proizvodnja hidrogena, novog izvora energije u Srbiji, biće deo strategije razvoja energetike naše zemlje do 2050. čime će naša zemlja postati svetski lider u ovoj oblasti, rekao je danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na onlajn konferenciji “Zelena industrijska politika”.
Na incicijativu Privredne komore Srbije, u saradnji sa Vladom Srbije i Ministarstvom energetike, u nacrtu buduće strategije razvoja energetike naše zemlje biće definisane mogućnosti za proizvodnju ovog energenta u Srbiji.
– U izradi energetske strategije naći će se poseban poddokument koji se bavi strategijom razvoja hidrogena. Uspeli smo da obezbedimo institucionalno najbolje savetnike u ovoj oblasti – rekao je Čadež.
Sastanak na ovu temu sa nadležnihm institucijama, kompanijama, i predstavnicima industrije održaće se 17. juna, kako bi se razgovaralo na koji način Srbija može da postane lider u oblasti proizvodnje hidrogena, rekao je Čadež.
Kompanija Eliksir iz Prahova je napravila prvi koncept za razvoj „zelenog“ hidrogena, naveo je predsednik PKS. „Eliksir“ radi na prvom konceptu, pilot projektu za dobijanje „zelenog“ hidrogena na 10 kilometara od HE Đerdap 2 – najveće hidroelektrane u Evropi. Prednost lokacije Prahova je što će hidrogen moći da se transportuje u celu Evropu.
Čadež je naglasio da je korak ka održivoj poljoprivredi u Srbiji i proizvodnja „zelenog“ amonijaka, važnog đubriva koje se sve više koristi.
Ističe da srpska privreda može da se pohvali dobrim primerima kompanija koje su se preorijentisale na „zelenu“ proizvodnju.
Za dalji razvoj zelene ekonomije, kaže, neophodna je podrška novim „zelenim“ investicijama, edukacija, poštovanje zakona i smanjenje administrativnog opterećenja za kompanije.
Čadež je predstavio i rezultate ankete PKS o uticaju digitalizacije na poslovanje privrednih subjekata. Dve trećine anketiranih privrednika kažu da su ekonomski motivisani da pređu na cirkularnu ekonomiju.
Kada je reč o pristupu finansijama za investiranje u modernizaciju poslovanja, 66 odsto ispitanih kompanija investira u savremenu opremu iz sopstvenih sredstava, a samo 5 posto iz državne pomoći.
Zato, kaže Čadež, neophodno je obezbediti nove finansijske alate koji će kompanijama biti dovoljno dobri da bi ih koristili za finansiranje održivih procesa u proizvodnji.
Na konferenciji u organizaciji Nemačke razvojne saradnje – GIZ, Ambasade Nemačke i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, učestvovali su i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib, državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, i drugi.
