Sledeća 2022. biće godina velikih šansi, i za srpsku i za ekonomiju regiona, koje se otvaraju sa realizacijom inicijative Otvoreni Balkan i rastom interesovanja evropskih kompanija da ovde investiraju i angažuju naše kompanije za dobavljače, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) u novogodišnjem intervju za „Preduzetnik“.
– Ako je 2020. bila godina u kojoj je privreda Srbije dokazala vitalnost da u najtežim okolnostima sačuva kompanije i ljude, a 2021. potvrdila njenu sposobnost da, uprkos pandemiji koja ne jenjava, može da raste, razvija se i premaši rezultate postignute pre krize, onda je 2022. godina novih prilika za dalji rast. Najbolje ćemo ih iskoristiti tako što ćemo nastaviti da radimo zajedno, da potpisano i dogovoreno sprovedemo na terenu, da našim kompanijama obezbedimo veće tržište, uklonimo preostale barijere za međusobnu trgovinu, pojednostavimo procedure, smanjimo troškove – kaže predsednik Privredne komore Srbije.
Najbitnije je, smatra, da rezultati koje je privreda Srbije postigla prošle i ove godine, nisu samo trenutni uzlet.
– Izgledi srpske ekonomije, kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu, i prema domaćim i procenama međunarodnih institucija, dobri su i na duže staze – konstatuje Čadež.
Podsećajući da će ovogodišnji izvozni učinak biti bolji i od ostvarenog u pretkriznoj, 2019. godini, Čadež ukazuje da malim i srednjim preduzećima, koja još nemaju dovoljno kapaciteta za izlazak na velika i razvijena tržišta, najveće prilike donosi upravo zajedničko tržište i olakšanje trgovine u regionu.
– Najbolji put za njihov izlazak u svet je umrežavanje sa regionalnim kompanijama, radi objedinjavanja ponude, i uključivanje u međunarodne lance dobavljača, u čemu im maksimalno pomažemo – kaže Čadež.
Podršku Privredne komore Srbije, ukazuje, kompanije članice imaju i u jačanju svojih kapaciteta – da se što bolje informišu o zahtevima i očekivanjima stranih kompanija, usvajaju međunarodne standarde, nabave zahtevanu opremu, poboljšaju kvalitet procesa i proizvoda, povećaju obim proizvodnje, obuče ljude i digitalno transformišu svoje poslovanje.
Da bi se privredi olakšalo finansiranje tekućeg poslovanja i investicija u proširenje i modernizaciju proizvodnje, po rečima Čadeža potrebno je nastaviti sa garantnim šemama za povoljnije kreditiranje, preispitati instrumente obezbeđenja koji predstavljaju nepremostivu prepreku za manje kompanije i nastaviti sa rasterećenjem privrede.
– Uveren sam da će se sa nastavkom privrednog rasta otvoriti prostor za značajnije smanjenje poreza i doprinosa na zarade, u meri u kojoj to ne ugrožava budžetsku stabilnost, smanjenje poreza dobit sa 15 na deset odsto i ponovno uvođenje poreskog kredita – rekao je Čadež.
