Zelena tranzicija, informaciono komunikacione tehnologije, veštačka inteligencija i biotehnologije, pored tradicionalnih sektora saradnje, biće u fokusu Poslovnog foruma srpskih i italijanskih privrednika koji se održava sutra u Trstu, najavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u intervjuu za italijansku novinsku agenciju „Nova”.
– U Srbiji radi 1.300 italijanskih kompanija koje zapošljavaju oko 30 hiljada ljudi, skoro kao ‘mali grad’. Italija je jedan od naših većih trgovinskih partnera, sa kojim smo dostigli razmenu robe i usluga od oko 5 milijardi evra, a 60 odsto italijanskih kompanija u Srbiji su mala i srednja preduzeća – precizira Čadež.
Predsednik PKS navodi da su italijanske kompanije bile preteča u mnogim sektorima, poput Fijata u automobilskoj industriji i zajedničkog preduzeća Fintela i MK grupe, koje je sagradilo prvi vetropark u našoj zemlji.
Istakao je da je Srbija jedna od zemalja sa najvećim privrednim rastom na kontinentu u poslednjih pet godina, a pokretačka snaga su najinovativniji sektori.
– IKT sektor kontinuirano raste oko 40 odsto godišnje a stopa rasta se i dalje povećava. Na polju novih tehnologija, Srbija je danas prepoznata kao jedan od najkonkurentnijih centara. Imamo 6,5 miliona stanovnika i očekuje se da vrednost izvoza softvera ove godine dostigne oko 5 milijardi evra, a deset milijardi će, prema projekcijama, dostići 2027. Tu konkurentsku prednost prepoznaju italijanske kompanije i dolaze u Srbiju – naglasio je Čadež.
Među tradicionalnim sektorima najvažniji je infrastrukturni, a kako ističe, `kec u rukavu` je Ekspo 2027, koji će se održati u Beogradu.
Ukazao je da će Beograd 2027. biti centar sveta, da se očekuje se ogroman razvoj u oblasti nekretnina i infrastrukture i da je to prava prilika za italijanske kompanije.
– Trst je veoma važan kao pomorsko čvorište i centar trgovine između Zapadne Evrope, Italije i našeg jugoistočnog dela Evrope. Veze postoje, samo se moraju potpuno modrnizovati – dodao je.
Predsednik PKS podsetio je na konkurentsku prednost Srbije zahvaljujući sporazumima o slobodoj trgovini, ne samo sa EU, već sa Turskom, Kinom i sa svim bivšim sovjetskim republikama, koji omogućuju direktan bescarinski pristup tržištima sa 2,8 milijardi potrošača.
– Zapadni Balkan je region u Evropi koji će imati najveći rast u narednih pet do sedam godina, računajući početnu tačku na kojoj smo sada – primećuje predsednik PKS i dodaje da postoje i značajni kapaciteti u hidroenergetskom sektoru i u oblasti solarne energije.
Ekonomska povezanost Srbije i Italije je deo šire geografske vizije, regiona Zapadnog Balkana i Evrope. Ekonomske perspektive i mogući pravci delovanja za jačanje italijanskog prisustva u regionu su upravo ono što predviđa strateški plan za Jadransko-balkanski region Ministarstva spoljnih poslova Italije, kreiran u februaru 2023. u saradnji sa institucijama ICE, SACE, SIMEST i diplomatskim predstavništvima. U periodu od 2023. do početka 2024. godine u Beogradu su otvorene kancelarije SACE, SIMEST i Cassa Depositi e Prestiti (Cdp).
Čadež je pozitivno ocenio odluku italijanske vlade da otvori agencije i regionalne kancelarije, kao i da opredeli sredstva za kreditnu podršku italijanskim kompanijama koje žele da posluju na tržištu Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji. Kako je istakao, uključivanje Zapadnog Balkana u EU i pre punopravnog članstva je novi plan rasta koji se već sprovodi. „Svesni smo da je proširenje politički proces koji je još uvek u toku, ali naša konkurentnost kao evropske ekonomije, ne može da čeka ako želimo da igramo ulogu među velikim igračima“, ukazuje Čadež.
On je pozvao italijanska preduzeća i preduzetnike da investiraju sada i budu deo uspeha jer će region Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, koja je najveća zemlja, doživeti ekspanziju u narednih sedam godina sa ekonomske tačke gledišta, a sudeći po brojkama, već je u punom usponu.
– Očigledno je da će se nakon ulaska na jedinstveno tržište, a na kraju i sa članstvom u EU, stvari eksponencijalno promeniti u u svim sektorima – zaključuje Čadež.
