Najbolja vest, u nizu pesimističkih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja usled ukrajinske krize, bila bi potvrda najavljene investicije jednog od dva velika automobilska giganta sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju, ističe predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u intervjuu za “24sedam”.
Komentarišući posledice ukrajinske krize po evropsku ekonomiju na srpsku privredu, Čadež je ukazao da bi se, kako je EU bila i ostaje naš najznačajniji ekonomski partner, nastavak negativnih kretanja u evropskoj ekonomiji i te kako odrazio na poslovanje srpske privrede i predstavljala bi osnovni rizik za dostizanje projektovanih stopa našeg privrednog rasta.
“Prema preliminarnim podacima za mart o robnoj razmeni sa svetom, privreda Srbije se za sada dobro drži, uprkos svim problemima koje je donela ukrajinska kriza. Iako valja sačekati zvanične statističke podatke o martovskom učinku, prve informacije govore da je, uz značajno povećanje uvoza zbog kupovine energenata i druge robe za državne rezerve, ali i kompanijskih nabavki sirovina i repromaterijala bar za narednih nekoliko meseci, izvoz nastavio trend rasta pre izbijanja rata u Ukrajini i povećan je za gotovo 30 odsto u odnosu na mart prošle godine”, istakao je Čadež.
Kada je reč o izazovima sa kojima se suočavaju evropska, a posebno nemačka kao najjača autoindustrija, sa kojom su povezani domaći dobavljači, Čadež je rekao da kompanije koje ovde posluju, u proteklih mesec i po nisu prijavljivale veće specifične teškoće, osim onih sa kojima se suočava cela privreda i posebno metalski sektor. „Proizvođači auto-delova za sada na zalihama imaju nešto sirovina i repromaterijala nabavljenih ranije i proizvodnja se uglavnom odvija neometano, ali se oseća izvesno smanjenje starih porudžbina. Pojedine kompanije koje posluju u Srbiji su dosta optimistične, jer očekuju dodatne poslove na novim projektima nakon prestanka rada fabrika u Ukrajini, Rusiji i obustava u Evropi“, rekao je Čadež.
“U nizu pesimističkih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja, ništa bolje ne bi moglo da nam se dogodi od potvrde najavljene investicije jednog od dva velika automobilska giganta sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju. To bi bila sjajna vest i u srećnija i bezbrižnija vremena, a kamoli u ovim okolnostima”, istakao je predsednik.
Komentarišući uticaj situacije na energetskom tržištu na privredu Srbije, Čadež je rekao da na cene nafte i gasa, kao uvoznih energenata, ne možemo da utičemo, ali da veruje da će pregovori za gas Srbiji doneti nižu cenu, povoljniju od tržišne. Ono o čemu, kako je istakao, u ime privrede možemo da razgovaramo, jesu cene električne energije iz domaće proizvodnje koje će se, izvesno, povećati. „Neophodno je naći rešenje koje će posle 30. juna biti prihvatljivo i za industriju da može da plaća i za EPS da može da proizvodi“, poručio je.
Osvrnuvši se na ukidanje zabrane izvoza žita, brašna i ulja, predsednik Privredne komore Srbije je ocenio da je to dobro, ali da bi, iz ugla privrede, bilo bolje da je to ranije učinjeno, da su kvote utvrđene za više meseci i da su finalni proizvodi na slobodnom režimu izvoza. “Mi smo razumeli oprez i potrebu države da, u uslovima povećane međunarodne tražnje, spreči moguće poremećaje na domaćem tržištu i osigura snabdevanje građana i privrede i rezerve za naredni period, ali je naš stav od početka nepromenjen, a to je da se dozvoli slobodan izvoz brašna i ulja kao proizvoda višeg stepena prerade, a do nove žetve pšenice, odnosno berbe kukuruza, omogući izvoz žitarica uz određene višemesečne kvote koje bi država odredila sagledavajući bilanse”, izjavio je predsednik komore.
PKS je od početka ukrajinske krize uspostavila i info-centar sa najaktuelnijim informacijama bitnim za kompanije izvoznike u Rusiju i Ukrajinu. Prema izveštajima u kojima se na dnevnom nivou prati situacija, izvoz u Rusiju za sada funkcioniše otežano, jer roba putuje i po mesec dana, ali bi, po rečima predsednika PKS, najgori scenario za naše izvoznike bio da se novim restrikcijama EU prema RF, drumski saobraćaj potpuno obustavi.
Na pitanje da li privreda može da očekuje nove pakete podrške Čadež je odgovorio da je PKS u stalnom kontaktu i sa privrednicima i sa Vladom, pratimo situaciju, i ukoliko se kriza dodatno intenzivira, reagovaćemo, zajednički ćemo procenjivati potrebe privrede i mogućnosti za dodatnim paketima državne pomoći. „Eventualni paketi državne pomoći ovoga puta bi morali biti mnogo selektivniji od kovid paketa, u skladu sa prethodnom detaljnom procenom najugroženijih segmenata privrede“, smatra Čadež.
