Uspostavljanjem “malog Šengena” na Zapadnom Balkanu kompanije iz celog regiona dobile bi jedno veće regionalno, zajedničko tržište sa gotovo 20 miliona potrošača, bez barijera i kočnica za više međusobne trgovine i ulaganja, što bi im omogućilo da budu produktivnije, konkurentnije, više proizvode, izvoze, same više investiraju i privuku više stranih investicija, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke.
To, po rečima Čadeža, podrazumeva, da naš zajednički prostor uredimo kao zajedničko tržište i jedinstvenu investicionu destinaciju, da harmonizujemo propise unutar regiona i sa evropskim standardima, pojednostavimo procedure, usaglasimo veterinarske i fitosanitarne sertifikate, da međusobno priznajemo prekograničnu dokumentaciju i uskladimo radna vrema graničnih službi, kako bi roba, ljudi i kapital, što je i ključni zahtev privrednika,neometano prolazili kroz ceo region.
“Dogovor predsednika Vučića sa albanskim i makedonskim premijerima, Edijem Ramom i Zoranom Zajevim, da se u oktobru sastanu u Novom Sadu, kako bi konkretizovali aktivnosti za dublje političke i ekonomske integracije unutar regiona i zajednički nastup – u bloku pred EU, daje posebnu – političku težinu, uticaj i podsticaj onome za šta se poslednjih godina zalaže šest komora regiona okupljenih u Komorskom investicionom forumu Zapadnog Balkana”, ocenio je Čadež.
Ma kako danas nazvali tu incijativu “mali Šengen”, “CEFTA plus”, Novi dogovor (New Deal) za region, to je, po rečima Čadeža, upravo ono na čemu insistira poslovna zajednica i na čemu posvećeno radi zajednička regionalna privredna komora koja predstvalja više od 350.000 kompanija – kroz povezivanje naših privrednika, predstavljanje privrede regiona u svetu i preporuke vladama za otklanjanje barijera i stvaranje zajedničkog tržišta.
Uveren je da će u ovaj proces vrlo brzo uključiti i ostali u regionu, jer je reč o otvorenoj platformi u interesu svih zapadnobalkanskih ekonomija.
„Čvršće regionalne integracije, uz unutrašnje reforme, zapadnobalkanskim ekonomijama bi u narednim godinama omogućile preko potreban veći rast, od sedam – osam odsto godišnje, brži od od procenjenog prosečnog – 3,7 odsto za ovu i narednu godinu”, ukazuje predsednik PKS
„Novi dogovor“ za koji se Komorski investicioni forum zalaže u ime poslovne zajednice, objašnjava Čadež, trebalo bi vremenom da obuhvati ne samo trgovinu, već sve elemente budućeg zajedničkog regionalnog prostora, od usaglašavanja propisa, standarda i praksi, preko pitanja investicionih politika, do digitalnog povezivanja i obrazovnih sistema…
“Ideja je da se formira zajednica regiona po uspešnom modelu evropske ekonomske unije, čime bi se obezbedio i politički okvir za dublje integracione procese između ekonomija Zapadnog Balkana i naše ekonomije na najbolji način pripremile i lakše ušle u Evropsku uniju”, objašnjava Čadež.
Koliko je to važno, ilustruje iskustvom zemalja Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka), koje danas, ne samo zajednički nastupaju u Briselu u ostvarivanju svojih regionalnih interesa, nego su, kroz proces evropskih integracija i kao deo EU, dostigle zavidan nivo ekonomskog razvoja i po nekim parametrima stale rame uz rame sa starim članicama.
„Posmatrano po stanovniku bruto domaći proizvod višegradske četvorke prošle godine bio je gotovo tri puta a izvozni učinak pet puta veći od zapadnobalkanskog, uz dvostruko veće učešće izvoza u izgradnji BDP-a i višestruko veći priliv investicija iz sveta”, naveo je Čadež.
