Projekat „Jadar“ nije samo rudarski projekat – to je test sposobnosti Evrope da deluje u sopstvenom dugoročnom strateškom interesu, rekao je je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na panel diskusiji posvećenoj pitanju litijuma u Evropskom parlamentu.
Čadež ocenjuje da Evropa treba da izgradi otporan, održiv lanac vrednosti litijuma, obezbeđujući svoju zelenu industrijsku budućnost, umesto da nastavi da se oslanja na strane dobavljače, jer ostavlja sebe ranjivom na geopolitički uticaj i ekonomsku stagnaciju.
„EU mora da deluje odlučno, da podrži strateške litijumske projekte unutar i izvan svojih granica i da obezbedi da Srbija i Zapadni Balkan budu u potpunosti integrisani u evropsku tranziciju čiste energije. Ovde se ne radi o rudarstvu. Reč je o budućnosti Evrope“, istakao je Čadež u svom autorskom tekstu na Linkedin profilu povodom današnjeg skupa u Briselu.
U nastavku je link ka autorskom tekstu na Linkedinu i prevod:
Prevod autorskog teksta predsednika PKS Marka Čadeža
Danas, u Evropskom parlamentu, svoju diskusiju o srpskom litijumskom projektu „Jadar” počeo sam jednostavnom, ali ključnom izjavom:
Ništa se neće promeniti ako vam samo kažem da se usklađenost životne sredine sa standardima EU podrazumeva. Ništa se neće promeniti ako navedem jasne uslove Vlade Srbije – da se iskopani litijum takođe mora prerađivati u Srbiji, stvarajući vrednost i jačajući domaću industriju. Ništa se neće promeniti ako vam dam primere kompanija koje već ulažu u lanac vrednosti litijuma u Srbiji, poput kompanije Stellantis, koja proizvodi električna vozila, ili ElevenES, koja razvija baterijske ćelije. Ovo su činjenice. Pa ipak, same činjenice neće pobediti u debati o iskopavanju litijuma u Srbiji.
Zašto? Zato što se informacioni rat o iskopavanju litijuma ne odnosi na ekološke standarde ili ekonomski uticaj. Reč je o politici, emocijama i dezinformacijama – vođenim ukorenjenim interesnim grupama „stare ekonomije“ i pojačanim onima koji traže kratkoročnu političku mobilizaciju.
Dakle, šta će pomoći?
Novi način da se uokviri diskusija – ne samo o Jadru kao rudarskom projektu, već o mnogo većem pitanju:
Može li Evropa voditi budućnost zelene industrijalizacije?
Ulozi: industrijska otpornost Evrope naspram energetske zavisnosti
Sposobnost Evrope da obezbedi stabilno, održivo snabdevanje litijumom nije samo u Srbiji. Reč je o tome da li Evropa može da izgradi sopstvenu budućnost u čistoj energiji i električnoj mobilnosti ili da ostane zavisna od stranih dobavljača.
Trenutno, EU uvozi skoro sav svoj litijum izvan kontinenta. U međuvremenu, Srbija ima treće najveće rezerve litijuma u Evropi i mogla bi da obezbedi do 90% potreba EU za litijumom za proizvodnju baterija. Ipak, dok zemlje kao što su SAD i Kina agresivno pokušavaju da obezbede svoje kritične sirovine, Evropa okleva.
EU ima 19 litijumskih projekata u razvoju, ali je samo nekoliko odobreno. U Portugaliji, Nemačkoj i Francuskoj vidimo iste obrasce dezinformacija – mešavinu legitimnih zabrinutosti za životnu sredinu, stranog uplitanja i lokalne političke dinamike – što sve dovodi do odlaganja, neizvesnosti i strateške paralize.
Projekat „Jadar“ nije samo rudarski projekat – to je test sposobnosti Evrope da deluje u sopstvenom dugoročnom strateškom interesu.
Novi način da se govori o litijumu u Srbiji
Umesto da se upuštamo u beskrajni ciklus provere činjenica emocionalnih, politički vođenih debata, traba da se fokusiramo na rešenja.
1. Evropski regulatorni okvir za održivi litijum
EU bi trebalo da stvori nezavisnu Radnu grupu za litijum koja bi nadgledala ekološku i industrijsku usklađenost, tako obezbeđujući transparentnost i odgovornost.
Srbija bi trebalo da bude u potpunosti integrisana u Evropsku alijansu za sirovine (ERMA) kako bi se obezbedilo da se srpski litijum tretira kao strateški resurs EU.
2. Ulaganje u ceo lanac vrednosti litijuma, a ne samo njegovu ekstrakciju
• Srbija ne nudi samo sirovine – ona gradi sopstvene kapacitete za preradu litijuma i proizvodnju baterija.
• Evropska alijansa za baterije trebalo bi da proširi ulaganja u lanac vrednosti litijuma u Srbiji, obezbeđujući da Evropa kontroliše snabdevanje i preradu.
3. Suzbijanje dezinformacija transparentnošću i ekonomskim podacima
• EU mora da prepozna kampanje za dezinformacije koje ciljaju na projekte o kritičnim sirovinama i razotkrije njihove izvore finansiranja.
• Trebalo bi uspostaviti nezavisni ekonomski monitoring kako bi se pratio dugoročni uticaj litijumskih projekata na BDP, otvaranje novih radnih mesta i industrijski razvoj.
Izbor Evrope: predvoditi ili zaostati
Izbor je jasan. Ili će Evropa izgraditi otporan, održiv lanac vrednosti litijuma, obezbeđujući svoju zelenu industrijsku budućnost, ili će nastaviti da se oslanja na strane dobavljače – ostavljajući sebe ranjivom na geopolitički uticaj i ekonomsku stagnaciju.
Ovo nije samo izazov Srbije – to je izazov Evrope.
EU mora da deluje odlučno, da podrži strateške litijumske projekte unutar i izvan svojih granica i da obezbedi da Srbija i Zapadni Balkan budu u potpunosti integrisani u evropsku tranziciju čiste energije.
Ovde se ne radi o rudarstvu. Reč je o budućnosti Evrope.
