Ako je suditi prema najavama koje stižu iz Saveza farmaceuta, Australijanci će u narednim godinama redovno dobijati dopunske vakcine protiv kovida, a godišnji busteri će postati sastavni deo nacionalnog programa imunizacije.
Nacionalni kabinet je prošlog petka raspravqao upravo o programu uvođenja takozvanih buster vakcina, kao i o vakcinaciji dece uzrasta od pet do 11 godina i o upotrebi brzog testiranja i kraćeg karantinskog perioda.
Predsednik Farmaceutskog saveza, Trent Tumi rekao je da će u godinama ispred nas biti potrebe za dopunskim dozama vakcine protiv kovida, te da će one očigledno biti sastavni
deo dogledne budućnosti Australijanca, kako bi se zaštitili od virusa korona.
– Pitanje je samo koje vakcine i u kom intervalu su nam potrebne, da li na svakih šest, devet ili 12 meseci. Ove odluke moraju da budu zasnovane na dokazima i činjenicama,
a u ovom trenutku za to još ima prostora – istakao je Tumi.
Pored toga, predsednik Saveza farmaceuta je dodao da će najverovatnije biti potrebno
određeno vreme, bar do 2023. godine, dok se ne postigne određena vrsta stabilnog programa vakcinacije, koji bi uključivao jednu dopunsku vakcinu godišnje, kao što se svake godine daju sezonske vakcine protiv gripa.
– Vremenom ćemo kovid tretirati kao mnoge druge viruse koji postoje decenijama, a vakcinacija protiv ove bolesti biće samo još jedan element australijskog programa vakcinacije – rekao je Tumi.
Prve doze dopunskih vakcina za opštu populaciju u Australiji postale su dostupne od ovog ponedeljka, a svako ko je primio drugu dozu pre više od šest meseci ima pravo na treću vakcinu.
Inače, Australija je za vikend prešla 80 odsto potpuno vakcinisane populacije starije od 16 godina.
Međutim, ovaj procenat su od osam jurisdikcija prešli samo Novi Južni Vels, Viktorija i Prestonička teritorija (ACT).
Vlade Kvinslenda, Tasmanije i Južne Australije su najavile planove za otvaranje prema drugim državama i teritorijama u kojima postoji širenje kovida u zajednici, od kraja
novembra ili sredine decembra, u zavisnosti kada dostignu svoje ciljeve vakcinacije.
Međutim, premijer Zapadne Australije Mark Mekgauan je najavio da će ova država ostati zatvorena do kraja januara ili početka februara. Imunizacija se za sada najsporije odvija u ovoj državi i očekuje se da pre februara iduće godine neće uspeti da dostigne 90 odsto potpuno vakcinisanih ljudi starijih od 12 godina.
Predsednik Saveza farmaceuta Trent Tumi je izneo i podatke nedavno sprovedenog istraživanja, u kojem je učestvovala 2.051 osoba. U ovoj anketi se svaki deseti odrasli Australijanac izjasnio da ne planira da se vakciniše. Kvinslend sa 17 odsto, Južna Australija sa 13 i Zapadna Australija sa 12 odsto bile su tri države sa najvećim procentom građana koji ne žele da se vakcinišu, u poređenju s nacionalnim prosekom od deset odsto.
Prema rečima Tumija, na građane koji ne žele da se vakcinišu, ne može da se utiče uobičajenim metodama, kao što je molba da se vakcinišu kako bi učinili pravu stvar i zaštitili sebe, porodicu i širu zajednicu.
– Ovi ljudi nisu nužno antivakseri, već su mnogi od wih neodlučni. Zato moramo drugačije da komuniciramo s ovim ljudima. To ne može da bude emotivno, mora da bude činjenično – objasnio je Tumi i rekao da su lokalne apoteke u dobroj poziciji da to urade, jer su farmaceuti stručnjaci za lekove i izdaju 450 miliona lekova Australijancima svake godine.
Vakcinacija dece od 5 do 11 godina
Očekuje se da će u narednim nedeljama stići odluka o tome kada će krenuti vakcinacija dece od pet do 11 godina. Najveću spremnost za vakcinaciju dece ovog uzrasta izrazio je premijer Viktorije Danijel Endrjuz. Stručnjaci smatraju da je ovo pravo vreme da se razgovara o toj temi. Inače, Fajzer je predao aplikaciju za odobravanje vakcina za decu australijskom regulatora za lekove, Upravi za terapijsku robu (TGA). Australijska tehnička savetodavna grupa za imunizaciju (ATAGI) takođe mora da napravi sopstvenu procenu pre nego što se bilo kakva vakcina uvede za decu.
Zašto građani odbijaju vakcinu?
Među populacijom koja još nije vakcinisana (oko 20 odsto stanovništva starijeg od 16 godina), 57 odsto je kao razlog da ne prime vakcinu navelo moguće dugoročne nuspojave. Takođe, 56 odsto je izrazilo zabrinutost po pitanju bezbednosti vakcine, a 37 odsto ljudi je izjavilo da vakcine nisu sprečile mnoge osobe da se razbole, umru ili šire zarazu.
