Vilijam Henri Harison bio je ratni heroj i pobednik izbora 1840. godine i sa vlasti je svrgao Martina van Bjurena.
Demokrate su tokom Harisonove kampanje vodile klevetničku kampanju koja je pokušala da ga predstavi kao starca koji nije želeo da bude u kontaktu sa ljudima i koji će radije “sedeti u svojoj brvnari i piti jabukovaču” nego što će upravljati državom.
Harison je tu situaciju preokrenuo u svoju korist prihvatajući brvnaru i jabukovaču kao simbole svoje kampanje. Čak je naručio boce jabukovače u obliku brvnara.
Uprkos tome što nije doživljavan kao ozbiljan političar, uspeo je da osvoji veliku podršku među narodom, što ga je dovelo do predsedničke fotelje.
Predsednik Harison je umro samo mesec dana nakon stupanja na dužnost, a Džon Tajler je postao prvi potpredsednik koji je nasledio mesto predsednika bez izbora. Služio je duže od bilo kog drugog predsednika u istoriji ove države koji nije izabran na tu funkciju.
Da bi sprečio ustavnu neizvesnost, Tajler je odmah položio zakletvu, preselio se u Belu kuću i preuzeo puna predsednička ovlašćenja – presedan koji je kodifikovan u Dvadeset petom amandmanu.
Većina Tajlerovog kabineta podnela je ostavku ubrzo nakon uspostavljanja njegovog mandata, a vigovici su ga prozvali “Njegova nesreća” (“His Ačidencdž”) i izbacili iz stranke. Tajler je bio prvi predsednik koji je doživeo da Kongres zaobiđe njegov veto na neki zakon.
