Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama 1960. godine označili su kraj dva mandata Dvajta D. Ajzenhauera kao predsednika. Ajzenhauerov potpredsednik, Ričard Nikson, koji je svoj kabinet transformisao u nacionalnu političku bazu, bio je republikanski kandidat, dok su demokrate nominovale senatora iz Masačusetsa Džona F. Kenedija.
Rezultati ovih izbora bili su najtesniji rezultati na predsedničkim izborima od 1916. godine. Na narodnom glasanju, Kenedi je odneo 49,7 odsto glasova, a Nikson 49,6 odsto. Razlika od svega 0,1 odsto donela je Kenediju dovoljnu prednost da postane predsednik.
Izbori 1960. takođe ostaju izvor rasprave među nekim istoričarima o tome da li je krađa glasova u odabranim državama pomogla Kenedijevoj pobedi. Virdžinijski senator dobio je 15 elektorskih glasova od 14 neovlašćenih birača Južne i jednog neklasiranog birača iz Oklahome.
Ovi izbori po mnogo čemu su posebni, pa i po tome da je tada po prvi put organizovan TV duel kao deo kampanje u kome su oba kandidata iznela svoje političke stavove. Mnogi politički stručnjaci veruju da je upravo taj TV duel doneo pobedu Kenediju, koji se mnogo bolje snašao pred kamerama od Niksona koji je imao vidnu tremu.
