Predsednički izbori u Americi koji su podigli veliku prašinu su oni na kojima je pobedu odneo Hari Truman 1948. godine. Kako mediji, tako i ostali kandidati Trumana nisu smatrali kandidatom koji ima ikakvu šansu da pobedi.
Njegovu kampanju je pratila neobična turneja. Prošao je celu državu vozom, držeći kratke govore sa zadnje platforme vagona voza.
Njegovi nastupi, kao onaj na trgu u Harizburgu postali su veoma popularni i privlačili su velike grupe ljudi. Šest govora u Mičigenu privuklo je ukupno pola miliona ljudi, dok je stajanje u Njujorku privuklo oko milion ljudi. Masovni, najčešće spontani skupovi označili su veliku promenu u kampanji. Državne novinske agencije nisu te govore smatrali ozbiljnim, a takođe su i dalje objavljivali da je pobeda Tomasa Deveja sigurna. Jedan od razloga zašto su novine širile takva uverenja je što su oni te ankete o popularnosti kandidata objavili u vreme kada većina ljudi, pogotovo Trumanovih pobornika, nije posedovala telefon, pa su ankete rađene na veoma malom uzorku. Ta činjenica uzrokovala je da Devej dobije velike šanse, a da Truman bude unapred proglašen sigurnim gubitnikom.
Na kraju, Truman je nastavio svoj uspeh, zadobio podršku južnih država i provukao se kroz neka kritična “bojišta”, kao što su Ohajo, Kalifornija i Ilinois. Konačni, zapanjujući zbir glasova pokazao je da Truman ima 303 glasa, Devej 189, a Turmond samo 39. Posebno je zanimljiv momenat kada je “Čikago tribjun” objavio naslovnu stranu čiji je glavni naslov bio “Devej pobedio Trumana”. Ne očekujući da Truman zaista pobedi, naslovnica je pripremljena dan pre proglašenja pobednika izbora. Međutim, na opšte iznenađenje medija, Truman je pobedio i pred novinare izašao sa osmehom držeći upravo tu naslovnicu u rukama.
