Na otvaranju Frankfurtskog sajma knjiga slovenački filozof Slavoj Žižek je svojim govorom o sukobu na Bliskom istoku izazvao burne reakcije. Slovenija je ove godine počasni gost sajma.
U svom govoru na ceremoniji otvaranja u Frankfurtu na Majni, Žižek je osudio terorističke napade Hamasa na izraelsko stanovništvo. Izrael, SAD, Nemačka i druge zemlje označavaju Hamas kao terorističku organizaciju.
Žižek je rekao da su teroristički napadi užasan zločin i da Izrael ima svako pravo na samoodbranu, ali je naglasio i da bi trebalo slušati i Palestince i uzeti u obzir njihovu stranu, kako bi se razumeo konflikt. Mira na Bliskom istoku, dodao je, ne može biti bez rešenja palestinskog pitanja.
Tokom Žižekovog govora, neki gosti su više puta napuštali salu u znak protesta, uključujući i hesenskog komesara za borbu protiv antisemitizma Uvea Bekera. Govor je bio prekinut. Beker se kasnije vratio u pratnji lokalnih političara iz Frankfurta. Optužio je Žižeka da relativizuje zločine Hamasa, što je Žižek demantovao.
Nakon događaja Beker je za nemačku novinsku agenciju dpa izjavio da se može razgovarati o svemu, uključujući i prava i patnje Palestinaca, ali da sloboda govora „ima svoje granice, posebno kad se u određenom kontekstu stvari relativizuju, umanjuju ili izjednačavaju, gde to nije primereno“, rekao je hesenski komesar za antisemitizam.
Žižek: “Malo me je i sramota što sam ovde”
Pre nego što je govor prekinut, slovenački filozof je kritikovao „zabranu analize“ sukoba između Izraela i Hamasa. Kazao je da su svi prethodni govornici govorili o Izraelu, ali niko nije govorio o Palestincima. Takođe je rekao da je „skandalozna“ odluka o odlaganju dodele LiBeratur-nagrade za 2023. godinu palestinskoj autorki Adaniji Šibli. Žižek je rekao da je ponosan što je na sajmu knjiga, „ali malo me je i sramota što sam ovde“.
Direktor Frankfurtskog sajma knjiga, Jirgen Bos, koji je bio vidno dirnut na kraju Žižekovog govora, nastojao je da smiri situaciju. „To je sloboda govora. I to moramo da zadržimo ovde, to mi je važno“, rekao je Bos. Treba biti moguće prekinuti govor, naglasio je, ali i dodao da je srećan „što smo odslušali kraj govora, iako se nekima možda nije svideo. Čak i ako ga osuđujemo. Važno je da saslušamo jedni druge.“
Indonezija i Malezija otkazale učešće
Sajam knjiga je politički događaj – a 2023. godine više nego ikad. Prema informacijama organizatora, Indonezija i Malezija su otkazale svoje učešće. „To je reakcija na našu solidarnost sa Izraelom“, rekao je portparol sajma knjiga. Ali, takođe je, kaže, jasno da se sajam solidariše i sa Palestincima koji pate pod vlašću Hamasa.
Ove godine je u Frankfurt, na jubilarni 75. Sajam knjiga došlo 4.200 izlagača iz 95 zemalja. Nova izdanja već su na policama, a doputovalo je preko 6.000 predstavnika medija. Sajam će trajati do 22. oktobra. Glavni gost je Slovenija.
Prvi Frankfurtski sajam održan 1949.
U jubilarnoj godini Sajam se osvrće na burnu istoriju. Četiri godine posle Drugog svetskog rata, prvi Frankfurtski sajam knjige označio je 1949. obnavljanje kulturnog života u zemlji. Tada je organizator okupio 204 nemačka izdavača, a danas je Frankfurtski sajam najveći na svetu.
Sajam je oduvek bio velika bina i prostor za debatu. Ginter Gras je 1959. debitantskim romanom „Limeni doboš“ napravio pravu književnu senzaciju. Bokser Muhamed Ali je 1975. predstavio svoje memoare. Jedan novinar je njegovu knjigu nazvao „udarcem ispod pojasa za književnost“. Ali, od tada sportisti redovno predstavljaju svoje knjige na Frankfurtskom sajmu. Među njima su bili fudbalska legenda Franc Bekenbauer, teniser Boris Beker, košarkaš Dirk Novicki.
