Postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu, poput reči “čistačica” ili “kuvarica” – zašto pojedincima “direktorka”, “predsednica” ili “inženjerka” paraju uši i “štete” našem jeziku, pita predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović u autorskom tekstu za “Politiku”.
Mihajlovićeva, koja je i potpredsednica Vlade, u tom tekstu pita i da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja, saopštio je njen kabinet.
Ocenila je da upotreba rodno osetljivog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva, a da se jezička diskriminacija najviše vidi u poslovnom okruženju, gde je i dalje standard da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije, kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik.
“To ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve. Jezik je promenljiv i evoluira sa društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i upravo zato treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli”, istakla je Mihajlovićeva.
