Oženio sam se ženom pilotom ili pilotkinjom doskora je bila dilema, ali sada bi upotreba reči pilotkinja mogla da bude zakonska odredba.
Članovi Odbora za standardizaciju srpskog jezika navode svoje dileme po pitanju novog zakona.
Zakon, prema njihovom mišljenju, podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr.: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja…, a šta tek reći za bekicu – “ženu beka”, centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičko-semantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja “žena akademac” ili “žena akademik”, da li je trenerka “žena trener” ili “sportska odeća”, da li je generalka “žena general”, “generalna proba”, “generalna popravka” ili “generalno čišćenje”, odnosno: kako glasi oblik za “ženu nosača/nosioca”: nosilica/nosilja/nosiljka; a za “ženu dopisnika” – dopisnica, ili za “ženu govornika” – govornica, i da ne nabrajamo više, navode članovi Odbora.
Dr Dubravka Valić Nedeljković, profesorka u penziji na Odseku za medijske studije na Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da to ukazuje da su žene nekada nesvesne značaja koju njihova pozicija i način na koji one to imenuju ima na položaj drugih žena.
– Žene koje insistiraju na muškom obliku hoće da nam kažu da su one jednako važne kao bilo koji muškarac. Pošto zajednica više ceni muškarca u toj poziciji, onda će ona na svom kabinetu napisati rektor. One treba da razumeju da je za čitav ženski rod važno što su one na toj poziciji, a ne samo za njih lično i njihovo poslovno okruženje – kaže za “Vesti” profesorka Valić Nedeljković.
Zakon o rodno senzitivnom jeziku biće onoliko koristan, koliko se bude koristio, kaže ona i ističe da bi bilo normalno da što pre uđe u upotrebu.
– Kako se društvo razvija, tako se i jezik razvija i menja. Meni je žao što ovaj zakon nisu nametnuli jezičari, a ne političari. Jer mi smo tradicionalno društvo i smatralo se da će profesije u ženskom rodu biti manje cenjene. Na primer, krajem 19. veka većina lekara su bili muškarci, sada je normalno da imamo lekarke, psihološkinje… Reč učiteljica se odavno koristi jer su žene najpre ušle u sistem obrazovanja – navodi naša sagovornica.
Ona kaže da će u primeni ovog zakona neobično biti veliki značaj pisane reči tj. medija.
– Prvo će novinari i novinarke da ulaze u sam rodno senzitivni jezik, a tu je veliki značaj lektora i lektorki koji rade u medijima. Ukoliko je reč o osobi modernijih shvatanja, sasvim je normalno da će insistirati na rodnom jeziku – navodi profesorka Valić Nedeljković.
Prema njenim rečima, mediji su moćni i ako stalno budu primenjivali rodno senzitivni jezik to će ga brže usvojiti i građani i građanke.
Naša sagovornica ne vidi razlog zbog čega se digla buka, jer kako kaže još pre tridesetak godina đaci su govorili “bili smo kod pedagogice”, “zadatak nam je dala hemičarka”.
– Te reči su odavno ušle u upotrebu i zbog čega bi to nekome smetalo i pravilo problem. Svesni smo koliko su reči vezane za nove tehnologije ušle u upotrebu. Stalno čujemo reči selfi, Fejsbuk, pa je to u redu. Zbog čega bi onda parala uši reč rektorka – pita se ova profesorka.
Jezik se razvija vrlo brzo kaže ona i sve će doći na svoje mesto brže nego što se nadamo.
Zanimljivo istraživanje
Istraživanje centra Befem iz 2018. pokazalo je da u dnevnim novinama u Srbiji rodno senzitivan jezik nije bio dovoljno zastupljen. Uočena je tendencija da se muški rod koristi za zanimanja koje obavljaju žene, a koja se smatraju važnim.
