Ovaj mladi autor, koga nazivaju i srpskim Majklom Murom, za samo mesec dana je imao projekcije u Johanezburgu, Stokholmu, Meksiko Sitiju, Vankuveru, Torontu, Inzbruku i Štutgartu da bi prošlog vikenda stigao i do Berlina uz zdušnu podršku organizacije SPOJI i predsednika ogranka Dejana Senića, kao i uprave Srpsko-nemačke zajednice koja je premijerno otvorila vrata svojih novih prostorija.
Isus Hrist na izborima
Angažovani reditelj koji je završio filmsku produkciju u Kanadi na pitanje kada će se kandidovati za predsedničku funkciju odgovara da se ne smatra dovoljno kvalifikovanim da se bavi politikom.
– Moja funkcija je širenje svesti kroz umetnost, a ima profesionalnih ljudi koji imaju kvalifikacije i koji se mnogo bolje razumeju nego ja, ali oni beže od politike. U Srbiji imate situaciju da kada bi se sutra Isus Hrist kandidovao za predsednika ili premijera, ljudi bi pitali šta taj hoće, zašto mu je tako dugačka brada – jednom rečju – našli bi mu milion mana.
Tu dolazim ja da pokušam da usmerim ljude, ne da im kažem da glasaju za ovog ili onog, nego da sami postanu svesni i da izgrade političku svest – rekao je za "Vesti" reditelj.
Zanimljivo je da je i ovaj film, kao i ranija ostvarenja Malagurskog, finansiran donacijama običnih ljudi širom sveta, pre svega dijaspore u Australiji, Kanadi i Americi, koji pomažu mlade ljude koji žele nešto da promene, da ujedine dijasporu i maticu i da stvaraju jednu drugačiju budućnost. "Hoćemo da pokažemo da postoji mogućnost da se puno toga promeni", rekao je u uvodu reditelj.
Dok se u prvom delu uglavnom bavi umešanošću zapadnih sila u raspad Jugoslavije, u nastavku Malagurski objašnjava kako su neoliberalizam i tzv. šok-ekonomija zasnovani na Vašingtonskom konsenzusu doveli mnoge zemlje do ruba propasti. Dokaza za to ima u obilju i u Srbiji, počev od propasti nekada uspešnih firmi, tranzicije, pljačkaške privatizacije. U svetskim razmerama je dao primere Argentine i Islanda, koje su se suprotstavile neoliberalnom diktatu i prošle mnogo bolje.
– Neoliberalizam je globalni koncept, u kojem ne vlada ljubav, nego interes – rekao je autor, koji ujedno nudi tri rešenja protiv njega: Najpre, štititi sopstvenu lokalnu ekonomiju i ograničiti strane investicije, zatim stvoriti funkcionalnu državu blagostanja i kao treće – "učiniti proteste životnim stilom i pokazati građansku neposlušnost kada za to ima dobrog razloga".
Autor se pozabavio i radom nevladinih organizacija u Srbiji i time ko su zapravo njihovi finansijeri. Sagovornike za potvrdu svojih teza Malagurski je našao u renomiranom lingvisti Noamu Čomskom, reditelju Oliveru Stonu i Karli del Ponte, koja se pokazala "fer i korektnom" jer je digla glas protiv oslobađanja hrvatskih generala.
Na pitanje posle projekcije šta misli o poseti trilateralne komisije Beogradu i MMF-u, Malagurski je rekao da srpska Vlada pokušava da balansira, ali da nije u povoljnoj poziciji kao nekad Jugoslavija, jer joj je uništena vojska i privreda. "Srbija će morati da se opredeli za jednu stranu", smatra on.
On je pozvao na pobunu kao stil života. "Nije bitno da li ćemo da uspemo. Život je borba i to će ostati negde i to je ono što me inspiriše – ta revolucija svesti", zaključio je 26-godišnji reditelj.
U prilog tome je naveo da je na dan proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova zajedno sa prijateljima organizovao proteste da bi "svojoj deci mogao da kaže da je nešto uradio umesto da samo psuje TV".
"Svet danas nije isti kao pre 10 godina. Ne možemo da idemo na Kosovo i da pucamo, ali treba da zadržimo svest o tome da nam je nešto oteto, da lobiramo i da se ne delimo, nego da vidimo šta nas ujedinjuje. To je borba koja će da potraje."
Mladi menjaju svest
Predsednik SPOJI Vladimir Vlajić smatra da su oni kao mlada organizacija dosta toga promenili. Prva smo srpska organizacija u Tirolu koja je uspostavila veze sa tirolskim vlastima i drugim institucijama u Austriji, a to je jedan ogroman korak. Na inicijativu SPOJI Inzbruk će dobiti obdanište sa imenom Dijane Budisavljević, koja je u Drugom ratu spasila 12.000 srpske dece. Početkom decembra je organizovan drugi humanitarni internacionalni kup, u kojem učestvovalo 20 ekipa iz Tirola, Inzbruka, Nirnberga, Linca , na kojem je sakupljeno 2.440 evra. Prihod je namenjen za obolelu decu od cistične fibroze u Tirolu, a s druge strane za porodice na Balkanu, od Krajine do Kosova i Metohije, kako je to uvek u našim akcijama, istakao je Vlajić.
