Supružnici Milan i Svetlana Milovanović iz Bukovca kod Despotovca, koji žive u Stokholmu već 21 godinu trenutno su na odmoru u domovini. I dok Svetlana uživa u njihovoj kući i dvorištu, ulepšanom drvećem i cvećem, Milan vredno radi u voćnjaku i vinogradu.
Milan je nedavno predao dokumentaciju za odlazak u prevremenu penziju, dok je supruga Svetlana u invalidskoj penziji. Pošto su oboje švedski državljani, i dalje će živeti na relaciji Stokholm-Bukovac, ali će im, kažu, najlepše biti kod kuće, na ognjištu u Srbiju.
– U Švedskoj provodimo više vremena, pa nam je neobično kad se vratimo, ali ne treba nam puno vremena da se prilagodimo. Kad iz aviona izađemo na beogradski aerodrom, osećamo se lepo, a kada izlazimo na švedski aerodrom, bude nam veoma teško. U Švedskoj vetar duva 360 dana. Mrak je, hladno, ubitačno. Sunca ima baš u vreme kada smo mi u Srbiji na odmoru. Najviše volim da budem u našoj kući i dvorištu, jer me taj prostor odmara. Ne volim da odem čak ni do Despotovca. Godinama sam bila pod stresom i sada mi treba mir – iskrena je Svetlana.
Ona dodaje da, iako ništa nisu imali, detinjstvo im je bilo lepo, bili su srećni. Sadašnja deca sve imaju, a, zapravo, ništa nemaju. Ne umeju ni da se raduju, pa ne znaju ni šta da im kupe za rođendan.
– Kada su mi deda Milija i baba Milja, koji su radili u Austriji, doneli prelepe olovke, veoma sam se radovala. A kada su mi kupili poni bicikl, kao da su mi kupili avion. Mojoj radosti nije bilo kraja. Sestra Biljana i ja smo prve u selu imale bicikl – seća se Svetlana.
I Milan kaže da, gde god da putuju, nema lepšeg mesta od njihove kuće. Najteže im je što u Švedskoj počinje da se smrkava oko 14.30, a razdanjuje oko 9.30. Sve vreme su pod svetlom, pa im to pravi veliki stres.
Ali zato uživa u šljiviku od 4,5 hektara koji je jedan od najvećih u opštini. Čini ga 1.700 stabala sorti čačanska rodna, čačanska lepotica, čačanska rana, stenlej i stara crvena ranka. Sada ima i najveći vinograd u despotovačkoj opštini, jer je zasadio 1.400 čokota vinove loze stonih sorti grožđa moldavija, beograđanska i afusalija. Upravo je kupio cisternu i sistem za navodnjavanje kap po kap.
– To je voćnjak Svetlanine porodice u susednom selu Lomnica, star šest decenija. Od jednog čoveka čuo sam kako je podrezao stabla, odnosno uradio korekciju. Kada sam video njegov voćnjak i ja sam pre 20 godina ostavio samo centralno stablo sa malim, bočnim grančicama. Od njih su se razvili novi stubovi, mlađari. Stablo na taj način može da se zanovi svakih 25 godina. Niko nije verovao da će voćnjak tako lepo sam da se revitalizuje, jer godinama pre toga nije rađao. Posle podrezivanja, voćnjak je počeo da daje rod već druge godine. Kasnije sam ga podmladio novim sadnicama čačanske sorte – ponosno će Milan za “Vesti”.
On dodaje da je rod različit zavisno od vremenskih uslova. Lane, kada je šljiva podbacila u celoj despotovačkoj opštini i kada je gotovo niko nije imao, njegov šljivik je jedini rodio. Obrao je 17 tona šljive. Jedne godine je imao 43 tone, a ove godine očekuje oko 70 tona. Zadovoljan je prinosom, ali mu je veoma teško da nađe radnu snagu, jer niko neće da radi.
– Mnogo sam uložio u šljivik, ali i u rakiju. Nije mi žao, jer je rezultat vidljiv. Od Enološke stanice u Vršcu dobio sam sertifikate za sve rakije, kojima je potvrđeno da odgovaraju Zakonu o bezbednosti hrane i Zakonu o jakim alkoholnim pićima, odnosno da ispunjavaju uslove propisane pravilnicima o prehrambenim aditivima i maksimalno dozvoljenim količanama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani. O kvalitetu šljiva najbolje govori podatak da sam na takmičenju u Žabarima tri puta osvajao pobednički pehar za kvalitet – kaže Milan.
Stigli i potomci
Svetlanin i Milanov sin Nemanja je pedagoški asistent u jednoj školi, a kćerka Anđela, koja je u Stokholmu završila Ekonomski fakultet, radi kao knjigovođa, a da bi dodatno zaradila, bavi se i čišćenjem, dok je njen suprug Igor vozač kamiona. Oni su za razliku od roditelja bolje navikli na Švedsku, imaju dobre poslove, ali vole da dođu u Bukovac.
– Najlepše je kad smo svi na okupu ovde kao što je to slučaj ovih dana – zadovoljno kazuju Svetlana i Milan.
Svetlanina sestra Biljana Ždravac i dalje je u Beču. Nažalost, njen suprug Petar je poginuo, a u Austriji su njihove dve kćerke.
Ispekao 514 kazana rakije
– Pre devet godina ispekao sam 514 kazan rakije, jer je cena šljive bila veoma mala. Jedne godine sam bio u situaciji da je prodam za 17 dinara po kilogramu, jer sam već bio ugovorio prodaju. Prošle godine sam sav rod prodao jednom hladnjačaru za 50 dinara po kilogramu. Inače, šljiva mora da se bere poluzrela, “maca” mora da se sačuva, jer ona održava šljivu, koja kasnije ide u preradu, uglavnom za sokove. Otkupljivač je izvozi u Kanadu, Nemačku u Belgiju. Kada bi ove godine kilogram otkupljivali po 80 dinara, imao bih pravu zaradu, ali bih bio zadovoljan i sa 50 dinara po kilogramu – veli Milan za naš list.
Ruska džanarika
Iako je ceo voćnjak dobro poneo, on je posebno ponosan na krupnorodnu rusku džanariku, koja je slična breskvi i koju nema niko u okolini. Pošto je veoma sočna i ima puno “mesa”, predstavlja bazu za pravljenje soka od breskve. Zasadio je 10 stabala u Lomnici i 20 u voćnjaku u Bukovcu, i sva su “okićena” rodom.
Bili i u Beču
Milan je u Švedsku prvi put otišao posle vojske, 1980. godine. Odlazio je i vraćao se u Srbiju sve dok se nije oženio Svetlanom. Nisu mogli da ostanu u Stokholmu, jer su radili na crno, pa su 1987. godine prešli u Beč kod Svetlanine sestre Biljane i zeta Petra Ždravca. Godinu dana kasnije vratili su se u Srbiju, a 2001. godine su sa decom ponovo otišli za Stokholm.
