Bugarska agencija BGNES objavila je reportažu o događajima iz perioda Božića 1945. godine, kada je na teritoriji savremene Severne Makedonije ubijeno hiljade ljudi.
“Po naređenju jugoslovenskog diktatora Josipa Broza Tita hiljade Makedonaca ubačeno je u kamione i ubijeno u jarugama i šumama. Tako je bilo u Skoplju, Kumanovu, Štipu, Velesu, Ohridu, Gostivaru, Bitolju, Vladimirovu, Berovu i Prilepu. ‘Krvavi Božić’ nije zaobišao ni manje naseljena mesta, uključujući sela, gde su prvenstveno ubijani rukovodioci administracija, nastavnici i sveštenici”, ističe agencija.
Kako se navodi, makedonski komunistički lider Lazar Koliševski bio je odgovoran za ovu operaciju pod rukovodstvom Svetozara Vukmanovića, Titovog ličnog izaslanika.
“U ubistvima su učestvovali i bivši srpski četnici i policajci iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Titov režim vratio je u Makedoniju deo najužasnijih srpskih kolonizatora za realizaciju pogroma”, govori se u reportaži.
Među ubijenima na području Ohrida i Prespe ubijeno je oko 23.000 Bugara, stotine hiljada je uhapšeno i poslato u koncentracione logore, piše BGNES.
VMRO DPMNE je u Makedoniji stvorila Služba državne bezbednosti Srbije, uveren je Dragi Karov, koji je bio jedan od osnivača stranke u Velesu 1990. godine.
– Nema sumnje da je VMRO DPMNE stvorila srpska obaveštajna služba UDBA s ciljem da sačuva srpski uticaj i potčinjavanje Makedonije i podstakne mržnju prema Bugarskoj. Aktuelni vođa VMRO DPMNE Hristijan Mickovski pravi je srboman (pogrdan naziv kojim Bugari nazivaju Srbe iz Makedonije) i nema nikakve veze sa idealima i vrednostima VMRO. On je običan izvršilac kriminalca i srbomana Nikole Gruevskog, koji je pobegao u Mađarsku – izjavio je on.
Прво сам се записао зашто преносите овакве идиотлуке, али хвала вам, да овдашњи мрзитељи и произвођачи стотина хиљада комунистичких жртава (наравно у Србији српских итд) упознају своје колеге овог пута из Бугарске. Наравно, Македонцима требају Бугари да им објасне како је Титио бо Србоман и наметао српске најужасније колонизаторе после 1945, колико их ј е побијено итд. Јер моја мајка која је из Охрида никада није чула за наведене жртве. Као штоо и ови моји Јагодинци лицитирају са 3000 – 10000 жртава из Јагодине (која је тада имала испод 20000 становника) имају спискове, знају где су сахрањивани само има проблем што их не нађоше. На овај начин се врши злочин према стварним жртвама којих је било на свбим странама уместо да се оне реално одреде. Нпр. на обали Охридског Језера априла 1941. стрељани су војници. Наравно кад чујем цифру о хиљадама Јагодинаца помислићу да лажу, као да би навођење правих жртава, па било их десет, било недовољно.