Ukrajinska kriza je postala katalizator konsolidacije i fragmentacije zemalja, smatra bugarski sociolog Ivo Hristov i dodaje da se sa jedne strane nalaze pristalice američkog zapadnog bloka, a sa druge strane su Kina, Indija, zemlje Latinske Amerike, Afrike i Persijskog zaliva koje su odbile da podrže američke sankcije protiv Rusije.
„Ostali deo sveta koji ne pripada zapadnom bloku čeka da se završi ovaj sukob između Rusije i Amerike na teritoriji Ukrajine. Ukrajina daje svoju teritoriju i, nažalost, krv svog naroda“, izjavio je bugarski ekspert televiziji „Eurokom“.
Prema njegovom mišljenju, u slučaju da dođe do eskalacije u konflikt mogu biti uvučeni i istočno-evropski sateliti, a pritom Poljska sama predlaže svoje usluge, dok će drugi biti nasilno uvučeni u sukob.
Razvoj događaja je nakon 24. februara bio neočekivan i za Rusiju i za SAD, ocenio je Hristov. Rusija je prvobitno napravila grešku dozvolivši državni prevrat u bivšoj ruskoj sovjetskoj republici 2014. godine, a američki stratezi nisu uspeli da Rusiju međunarodno izoluju.
Ekspert je komentarisao i trenutnu politiku baltičkih zemalja i Poljske u odnosu prema Rusiji, između ostalog je komentarisao i uklanjanje spomenika sovjetskim vojnicima. Na komentar novinara o tome da ti ljudi „kao da žale što su ih oslobodili od nacizma“, Hristov je podsetio na prošlost baltičkih država.
„Nećemo zaboraviti, da su pribaltičke zemlje bez obzira na svoje ne tako mnogobrojno stanovništvo dale veliki doprinos u borbi protiv SSSR-a zahvaljujući svom učešću u SS jedinicama. A Litvanija i Poljska, koja sada sebe predstavlja kao žrtvu, kao i ukrajinski zapadnjaci, su bili uključeni u najozloglašenije zonderkomande (odred zatvorenika u nemačkim koncentracionim logorima zaduženi za uništavanje mrtvih u gasnim komorama). Tako nazivaju i članove Ajnzacgrupe koje su operisale na okupiranim teritorijama i čija je uloga bila da terorišu lokalno stanovništvo. Oni su uništavali jevrejsko stanovništvo u Litvaniji, Belorusiji i Ukrajini. Antisemitizam kao odlučujući element u stvaranju nacionalizma i u Poljskoj i u Ukrajini jedan je od najvažnijih elemenata u stvaranju njihovog identiteta. Očigledno je da su oni ponosni na to, a njihove gazde to koriste“, naveo je Hristov.
Sociolog smatra da u trenutnoj krizi dve zemlje pokušavaju da povrate nekadašnji značaj, a to su Poljska i Turska. Poljska teži da postane dominantna sila u Istočnoj Evropi i obnovi poljsko – litvanski Komonvelt „na račun Rusije i na kostima Rusije“, a Turska pokušava da ponovo stvori Osmansko carstvo.
Akcije Nemačke je Hristov okarakterisao kao samoubistvo i po pitanju ekonomskih interesa Nemačke, energetskih i geopolitičkih interesa. Prema njegovim rečima, Nemačka ne rasuđuje samostalno već poslušno staje u evroatlantski red.
Bugarska je, po njegovom mišljenju, u ovoj međunarodnoj igri pion i njena elita će „ispuniti bilo koje naređenje kako bi se dopala gazdi“, čak i ako od nje to i ne traže.
„Naravno, postoje institucije, koje se trude da vode izbalansiraniju politiku i posmatraju dalekosežnije, ali je sada očigledno da su Bugarsku stavili na liniju do samog fronta. Strateški interes Bugarske se sastoji u tome da nas ne postave na prvu liniju fronta“, zaključio je bugarski ekspert.
