Bugarska odbila da podrži pristup Ukrajine u NATO

EPA/Yuri Kochetkov

Predsednik Bugarske Rumen Radev je odbio da potpiše deklaraciju koju je usvojilo devet predsednika istočne i centralne Evrope zbog dela koji govori o ulasku Ukrajine u NATO, iako je podržao ostale stavove sadržane u dokumentu.

Bugarska je podržala deklaraciju sa samita NATO 2008. u Bukureštu o budućem pristupanju Ukrajine, ali je ta deklaracija usvojena u potpuno drugacijem bezbednosnom okruženju, navedeno je u odgovoru pres sližbe bugarskog predsednika na pitanja koje je uputio bugarski dnevnik “Novinite”.

Vojna dejstva na teritoriji Ukrajine danas zahtevaju da se o njenom članstvu u Alijansi razgovara u okviru punog sastava Severnoatlantskog saveta i ne dovodi do rizika od direktnog uključivanja zemalja NATO u rat, piše u odgovoru.

Istaknuto je i da odluka o pristupanju Ukrajine NATO treba da bude doneta tek nakon izrade jasnih parametara za mirno rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine, koje će prihvatiti i sprovesti obe zaraćene države.

Predsednici devet zemalja članica NATO iz centralne i istočne Evrope potpisali su u nedelju zajedničku izjavu u kojoj su istakli podršku teritorijalnom suverenitetu Ukrajine i pozvali saveznike da značajno povećaju vojnu pomoć Ukrajini.

Predsednici centralne i istočne Evrope su u zajedničkoj izjavi naveli da ne priznaju i da nikada neće priznati pokušaje Rusije da pripoji bilo koju ukrajinsku teritoriju.

Oni su istakli da čvrsto stoje iza odluke NATO samita održanog u Bukureštu 2008. o budućem članstvu Ukrajine.

Podržavamo Ukrajinu u njenoj odbrani od ruske invazije, zahtevamo od Rusije da se odmah povuče sa svih okupiranih teritorija i ohrabrujemo sve saveznike da značajno povećaju svoju vojnu pomoć Ukrajini, navedeno je u izjavi, prenosi Tanjug.

Svi oni koji počine zločine agresije moraju odgovarati i biti privedeni pravdi, stoji u zajedničkoj izjavi.

Izjavu su potpisali predsednik Češke Miloš Zeman, predsednik Estonije Alar Karis, predsednik Letonije Egils Levits, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Poljske Andžej Duda, predsednik Rumunije Klaus Johanis i predsednica Slovačke Zuzana Čaputova.