Naši izvoznici nisu, količinom i kontinuitetom isporuke, odgovorili zahtevima ovog ogromnog tržišta.
Do toga je dovela segmentiranost naše privrede, kao posledica nekonzistentne privatizacije koja traje, evo, već 20 godina", rekao je Bugarin u intervjuu za "Blic".
Na pitanje koliko su politička zbivanja u Srbiji uticala na to da ruska Duma ni za deset godina ne ratifikuje sporazum o slobodnoj trgovini, Bugarin je odgovorio da je za našu izvoznu privredu "važno da taj ugovor ima punu funkcionalnu primenu".
Bugarin je kazao da "u fokusu mora da nam bude carinska unija koju upravo osnivaju Rusija, Belorusija i Kazahstan, stvarajući tržište od 200 miliona potrošača".
"Tu bi nam u izvozu hrane samo nebo bilo granica ako bismo ukrupnili potencijale i unutar Srbije i u regionu. Mnogo nam je veći nivo liberalizacije sa Belorusijom u odnosu na Rusiju, a vreme je da sa Kazahstanom počnemo pregovore o slobodnoj trgovini", ocenio je Bugarin.
Bugarin je kazao da je "energetika temelj strateške saradnje sa Rusijom, a to ne obuhvata samo privatizaciju NIS-a, već i ‘Južni tok’, naftovod, skladište u Banatskom dvoru, formiranje mešovite firme za osiguranje i podelu poslovnog rizika na srpskom i ruskom tržištu".
"Razgovara se o izgradnji hidrocentrala, rekonstrukciji termocentrala… Imperativ je povećanje nivoa energetske efikasnosti u Srbiji, jer smo u tome na evropskom dnu, rekao je Bugarin.
Upitan koliko se na strane investicije reflektuje povlašćeni tretman srpske robe u Rusiji, Bugarin je kazao da "imamo privilegiju na koju strani investitori nisu imuni jer rusko tržište ima 140 miliona potrošača".
"Uz to, odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU je omogućilo dijagonalnu komunikaciju porekla robe sa zemljama CEFTA, EU i izvoz te robe pod preferencijalnim statusom. Nisu uzalud Slovenci najavili da će u Srbiju preseliti proizvodnju bele tehnike: poslovna klima u Srbiji omogućuje profit", rekao je Bugarin.
