Vreme svoga detinjstva, ugledni profesor pamti kao vreme velike materijalne oskudice i ratnih strahota.
– Bio je rat, bugarska okupacija-vreme zla i nevolja svake vrste. U decembru 1941. godine, grupa partizana iz vranjskog odreda koji je bio stacioniran iznad Vranja u rejonu sela Sobina, na obroncima planine Krstilovica, napala je bugarsku postaju koja je bila smeštena u zgradi opštine našeg sela. Bilo je žrtava, a onda je usledila odmazda bugarske okupatorske vojske koja je došla iz pravca Vranja, na konjima.
Goli i bosi
Tražili su jatake partizana po selu, a kad nisu pronašli zapalili su Rataje. Sve kuće su bile od slabog materijala i sećam se da se selo pretvorilo u buktinju. Čuli su se plač i krici žena i dece. Tresao sam se kao prut – kaže dr Janjić.
-Ništa nismo spasli, ni kuću ni štalu, ni stoku. Ostali smo goli i bosi, prihvaćeni od rođaka po drugim selima. Radilo se za komad kukuruznog hleba. Kad su su 1943. godine internirali starije muškarce u Bugarsku gde su radili najteže fizičke poslove po rudnicima i pravili puteve na Pirin planini, ostali smo sa majkama sami. Majke su obavljale sve muške poslove, a mi deca preko noći stasavali. Bila je to grčevita borba za opstanak, za samo jedan dan života, na više se nije mislilo – priča Janjić.
Posleratno vreme pamtim po otimanju poljoprivrednih proizvoda od seljaka, što je pogađalo i moju porodicu – kaže Janjić.
U takvoj situaciji, zbog nemanja uslova nije mogao da nastavi školovanje u Gimnaziji, pa se, da bi što pre došao do posla, upisuje u Učiteljsku školu u Vranju. Vredno je učio i sve razrede završio sa odličnim uspehom. Bio je najbolji u svojoj generaciji.
Učio seoske đake
-Prvo zaposlenje dobio sam u Osnovnoj školi u planinskom selu Strešak, 25 kilometra udaljenog od Vranja. U ovoj školi, koja je imala u četiri razreda i samo dvadesetak učenika, stekao sam prvo nastavno i pedagoško iskustvo i započeo dug i odgovoran put učitelja, profesora, direktora škole, prosvetnog savetnika za srpski jezik – koji će trajati punih 40 godina – kaže Janjić.
Nakon odsluženja vojske njegovo učiteljovanje nastaviće se u selu Lepenica kod Vladičinog Hana, a od 1956. do 1961. godine radio je u Osnovnoj školi u svom rodnom Rataju, gde je, u nedostatku stručnih nastavnika, predavao srpski jezik.
– U to vreme upisao sam se na Filozofski fakultet u Skoplju, kao vanredni student, na grupi Istorija književnosti naroda Jugoslavije i završio u roku. Dobio sam premeštaj u Vladičin Han gde sam oformio Gimnaziju sa svojim kolegama – priča dr Janjić.
Dalje postdiplomsko usavršavanje nastavio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je upisao magistarske studije.
Odbranio je magistarski rad 1979. godine, a na istom fakultetu odbranio je 1981. godine i doktorsku disertaciju.
Napisao 10 knjigaOd 1994. godine, po penzionisanju, profesor dr Jovan Lj. Janjić se okreće proučavanju zavičajne problematike iz oblasti jezika i književnosti, istorije škola i narodnog života. |
