Prošlogodišnji budžet Australije zabeležio je rekordan deficit od 85 milijardi dolara, najveći za poslednjih 50 godina. Novi budžet, koji će usled pandemije kovida-19 biti predstavljen članovima Parlamenta i javnosti sa šest meseci zakašnjenja, umesto predviđenog suficita ima “rupu” od preko 200 milijardi, dok je javni dug Australije narastao na preko 800 milijardi dolara.
Uz budžetski deficit i javni dug, državni blagajnik Džoš Frajdenberg suočava se s još jednim izazovom: kako izvući državu iz prve recesije za poslednjih 30 godina. Sam Frajdenberg je rekao da je za njega najveći izazov “upravljanje vrlo neizvesnim okruženjem, uz ogromnu odgovornost da se ljudi vrate na radna mesta”.
Pre usvajanja budžeta, Vlada je jasno stavila do znanja da će doći do smanjenja poreza na zarade, dodatnih rasterećenja za poslovanje, uključujući reviziju koncesija za istraživanje i razvoj. Morisonova vlada ujedno je najavila i veliku potrošnju na infrastrukturu i programe za zapošljavanje.
Tako će novi budžet biti iskorišćen za uklanjanje poreza na beneficije (FBT) u visini od 47 odsto, kao i na prekvalifikaciju radnika koju poslodavci pružaju tehnološkim viškovima. Planirane su i poreske olakšice za preduzeća s godišnjim prometom između deset i 50 miliona dolara.
Ako je suditi prema poslednjem javnom istupanju državnog blagajnika, glavni fokus ovogodišnjeg budžeta biće veća zaposlenost. Stopa nezaposlenosti u Australiji trenutno iznosi 6,8 odsto.
Frajdenberg je rekao da se od 870.000 ljudi koji su izgubili posao zbog korone, njih 460.000 vratilo na posao. Žene su u većem broju izgubile posao (54 odsto), dok su 333.000 radnih mesta izgubili mladi uzrasta od 15 do 24 godine.
Još u junu, vlada je prognozirala da će stopa nezaposlenosti u Australiji dostići 9,25 odsto, pa je ta predikcija povećana na deset odsto. Frajdenberg je istakao da sutrašnji budžet ima u vidu stopu nezaposlenosti iznad 6,8 odsto, ali ispod deset procenata.
Nakon recesije 80-tih, tek nakon šest godina stopa nezaposlenosti je pala ispod šest odsto. Devedesetih je za oporavak trebalo deset godina.
Frajdenberg je naglasio da se vlada neće upuštati u ozbiljan posao oporavka budžeta sve dok stopa nezaposlenosti ne bude ispod 6 odsto, jer je cilj da se vrati na period pre udara virusa korona.
– Kada smo formirali ovu vladu, stopa nezaposlenosti bila je 5,7 odsto, a u februaru 2020. godine smo je spustili na 5,1 odsto – rekao je državni blagajnik.
Za sada će, prema njegovim rečima, inflacija neko vreme biti niska, jer je cilj da se koriste metode koje su dostupne kako bi se što više ljudi vratilo na posao i time ojačala australijska ekonomija.
Uticaj pada migracije na budžet
Ranije se predviđalo da će broj migranata sa 154.000 u ekonomskoj 2019/20. pasti na oko 34.000 u 2020/21. Nakon korone to će biti daleko veći broj. Inače, migracija čini oko 60 odsto rasta stanovništva Australije. Manji broj migranata i niži natalitet imaće negativan uticaj na ekonomski rast, doprinoseći produžavanju pada.
Iako se složio da su migranti važan deo australijske priče o ekonomskom rastu, Džoš Frajdenberg je oprezan sa odgovorom da li će vlada, po otvaranju granica, povećati broj migranata.
– Nastavićemo da procenjujemo brojeve neto prekomorskih migracija u svetlu onoga što se dešava sa otvaranjem spoljašnjih granica Australije – rekao je on.
U fokusu šest proizvodnih sektora
Svega pet dana uoči Saveznog budžeta, premijer Australije Skot Morison je u svom govoru obećao finansiranje i podršku australijskim firmama u oblasti proizvodnje rude, hrane i pića, medicinskih proizvoda, reciklaže i čiste energije, svemirskih projekata i državne odbrane, u iznosu od 1,5 milijardi dolara, sa dodatnih 1,3 milijarde dolara bespovratnih sredstava.
Potez da se proizvodnja stavi u središte dugoročnog plana oporavka dolazi usred spoznaje da se Australija previše oslanja na Aziju za snabdevanje osnovnim robama. Ne tako sjajni odnosi sa glavnim trgovinskim partnerom Kinom, kao i uticaj pandemije na globalne lance snabdevanja, takođe su uticali na tu odluku.
Lakše do prve kuće
U nameri da podstakne aktivnosti u sektoru stambene izgradnje, Savezna vlada će produžiti program zajma za kupce prvih nekretnina do 30. juna 2021. godine, uz povećane gornje granice za dobijanje kredita.
Porasla državna potrošnja
Poslednjih dana mnogi australijski mediji “na dušu” Morisonove vlade stavljaju i visoku potrošnju. Naime, za poslednjih pet godina državna potrošnja je iznosila oko 25 odsto državnog bruto proizvoda (DBP). U ovoj godini potrošnja je skočila za 13,4 odsto i iznosi 37,7 odsto DBP-a što je naviše za poslednjih 50 godina.
