Ako je sada ovako loša situacija, teško je predvideti šta će se dešavati kad prođe pandemija korone, komentariše za “Vesti” počasni predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković u osvrtu na projekcije kako će svet dalje, posle virusa koji je gotovo zaustavio svetsku ekonomiju.
– Vidimo da svetski moćnici već imaju svoju vizuju kako će sve izgledati posle ove bolesti, ali se do sada pokazalo da se dobitnik zna, odnosno da u svakoj krizi najbolje prođu najjači i najbogatiji – ukazuje Atanacković.
On u osvrtu na “veliki reset” kaže da je u sistemu razvijenih evropskih država, kojem i Srbija teži, uspostavljan takav okvir privrednih tokova da je, bez obzira na to da li je reč o velikim ili malim ekonomijama, očit direktan uticaj na radnike.
– Uz pomoć kapitala, kako vidimo, pomažu oni koji prodaju svoj rad. To je logika, ali je jako važno ne dozvoliti neki novi sistem u kojem će bogati biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Međutim, pokazuje se da su milijarderi od korona krize najbolje prošli i da su još veći i moćniji nego što su ranije bili – priča naš sagovornik.
Ukazuje da je sistem bio pre pandemije takav da su se množile multinacionalne kompanije, tako što bi jedan čovek kupio manju firmu da uveća svoje preduzeće, pa tako pravio veću i daljim kupovinama stvarao još veću. Atanackovićevo viđenje evropskog sistema jeste da maksimalno treba ići na socijalnu podršku u izvlačenju iz krize.
Sada je, kaže, svet izložen nečemu o čemu uopšte nije ni sanjao, a prvenstveno su pogođene ekonomije koje su bile najmoćnije.
– Razvijene zemlje su sada u velikom problemu, što se očitava kroz bruto društveni proizvod. Na primer, u automobilskoj industriji se stvaraju ogromna materijalna sredstva, odnosno vozila koja se zbog krize jako slabo prodaju jer niko ne razmišlja o bilo kakvoj krupnijoj kupovini, već samo o zdravlju.
To se, prema njegovim rečima, događa ne samo u ovoj industrijskoj grani, već i drugim i rezultira padom BDP.
– Pad je u razvijenim zemljama mnogo veći nego kod nas, jer im je razvijenija struktura privrede. S druge strane, Srbija nema tako razvijenu privredu, ali ima dobru godinu, ako nema problem s poljoprivredom – pojašnjava ovaj dugogodišnji privrednik.
Na račun ulagača
– Kapitalizam se zasniva na poštovanju imovine, a ona koristi viškove za ulaganje i tu je stotine miliona ulagača, pa firma postaje bogata. U tim multinacionalnim kompanijama najveću korist ostvaruje izvršni direktor koji upravlja novcem ulagača i zarađuje ogromne pare – pojašnjava Nebojša Atanacković mehanizam svetskih zvučnih kompanija.
Spas u porezu
Direktor organizacije Oksfam Gabrijela Bušer kaže da je uvođenje jednokratnog poreza na bogatstvo radi prikupljanja sredstava za oporavak od korona krize u Argentini kao primer za druge zemlje.
– To treba da bude norma. Ne možemo razmišljati o malim prilagođavanjima. Moramo finansirati pošten i pravedan oporavak koji će istovremeno redistribuirati bogatstvo i omogućiti svim učesnicima ekonomije da ostanu aktivni – zaključila je ona.
