Redovni godišnji susreti u Davosu uvek podstiču na brojna suočavanja, a posebno ovaj poslednji u okolnostima pandemije, ukazuje za “Vesti” prof. dr Slavenko Grgurević, predsednik Eurobalkana, Asocijacije za istraživanje i razvoj i član Izvršnog komiteta Međunarodne unije za zaštitu nepokretnosti u Briselu.
On smatra da se pre svega, tokom pandemije, nisu najbolje snašli pojedini politički lideri razvijenih zemalja i briselska administracija što je, kako kaže, značajno ugrozilo položaj poslovnog sveta, osobito malog i srednjeg biznisa kao glavnog faktora stabilnosti i napretka u EU.
– U tom pogledu mnogo su bolje prošli Kina i pojedine manje i razvijene zemlje. Međutim, ovo ne znači nikakvu novu prevlast efikasnosti modela državnog intervencionizma, tzv. zemalja BRIK, nad liberalnim modelom kapitalizma i demokratije, već se radi o uspešnim politikama i liderima kojima je bio prioritet očuvanje ekonomije i društvene stabilnosti u uslovima pandemije – priča ovaj stručnjak.
Kao pozitivan primer, naš sagovornik ističe vlade Nemačke i Austrije.
– Nemačka je značajno rasteretila od poreza poslodavce i svoju pažnju usmerila kako na zdravlje nacije, tako i na očuvanje privrede i ukupne društvene stabilnosti. Pozitivan primer je i Velika Britanija gde je proizvedena vakcina i gde su sprovedene opsežne mere zaštite stanovništva – smatra dr Grgurević.
Ideje čuvenog norveškog ekonomiste Erika Rejnerta, kaže on, posle pandemije postaju od ključnog značaja za budućnost čovečanstva.
– Rejnert već decenijama upozorava da su nauka, odnosno inovacije, biznis i efikasna država, to jest javni servis, ključni za razvoj ekonomije. To se pokazalo tačnim jer su fantastične poslovne rezultate tokom pandemije iskazale upravo one kompanije koje su ulagale u znanje i visokosofisticirane tehnološke proizvode – ukazao je on.
Transformacija privreda u pravcu digitalizacije i zelene ekonomije, prema rečima Grgurevića su neminovnost, a kako kaže, u okolnostima ograničenih, osobito energetskih resursa, ključni faktori za budućnost i bez alternative za bilo koju zemlju u svetu.
– U sličnim okolnostima obrazovanje postaje najbitniji kompetitivni faktor razvoja svakog pojedinca, kompanija i nacija – zaključio je ovaj ekonomski ekspert.
Sloboda lične inicijative
Dr Grgurević napominje i da je vredno podsetiti da britanska administracija nema praksu dominantnog uticaja na položaj poslovnog sveta u toj zemlji.
– Dakle, institucije, vladavina prava, sloboda medija, kao i očuvanje poslovnog ambijenta i interesa poslovnog sveta, ostaju i dalje kao ključne i dokazane vrednosti prosperiteta razvijenih zemalja. Naime, korporativno upravljanje i jačanje društvene odgovornosti krupnog kapitala i sposobnost vlada i lidera je jedini put ka očuvanju slobode lične inicijative i brana svakom predominantnom radikalizmu – pojašnjava Grgurević.
Makronova protiv nejednakosti
Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da će se iz pandemije “izaći samo s ekonomijom koja razmišlja više o borbi protiv nejednakosti”.
– Sve veća finansijalizacija dovela do fokusa na profit koji nije povezan ni s inovacijama ni s radom – upozorio je Makron.
