Rizik od umiranja je pet odsto veći u Kvinslendu tokom toplotnog talasa, pokazalo je najnovije istraživanje, i šanse za tragičan ishod su veće ukoliko živete u Brizbejnu, na Sunčanoj ili Zlatnoj obali.
Naime, toplotni talas niskog intenziteta se prošle nedelje nastavio u Brizbejnu (do 36 stepeni Celzijusa), a u Ipsviču oko 38 stepeni, što je znatno iznad martovskih proseka.
Istraživači sa Univerziteta Džejms Kuk objavili su nove podatke koji otkrivaju kolika je verovatnoća umiranja tokom toplotnog talasa, a pojedini rezultati izgledaju suprotno zdravorazumskom očekivanju.
Članovi tima su analizirali podatke o smrtnim slučajevima iz Australijskog biroa za statistiku i klimatske podatke iz Biroa za meteorologiju između 2010. i 2019.
Studija je otkrila da su ljudi koji žive u naseljenim područjima, stariji i oni sa niskim socijalno-ekonomskim stanjem ili zdravstvenim stanjem, više izloženi riziku od umiranja tokom toplotnih talasa.
Šta više, ljudi koji žive u gradskim oblastima imali su za sedam odsto viši rizik da umru tokom “ozbiljnog toplotnog talasa“, što je za dva odsto više od proseka čitavog Kvinslenda.
– Mi to nazivamo efektom urbanog toplotnog ostrva, koji se dešava kada živite u betonskoj džungli, što zapravo pojačava toplotu – objasnila je istraživač Hana Mejson.
Ona je ujedno istakla da je rizik od umiranja u Brizbejnu smanjen tokom “ekstremnog toplotnog talasa“ u poređenju sa samo “ozbiljnim“ uslovima.
– Izgleda da postoje neke mere prilagođavanja, gde u gradu u ekstremnom toplotnom talasu ljudi znaju da moraju da piju dovoljno tečnosti i da uključe klima-uređaje – objasnila je Mejson.
Odeljenje za životnu sredinu i nauku doprinelo je finansiranju studije, a istraživači će nastaviti da analiziraju uticaj toplotnih talasa na odeljenja za hitne slučajeve i prijeme u bolnice, kako bi obavestili vladu i zdravstvene službe.
Ovo odeljenje je otkrilo da se broj dana, kada je toplotni talas, svake godine u 455 regiona u Kvinslendu povećao sa 9.504 kumulativna dana u 2010/11. na 31.236 dana u 2018/19.
– Tokom poslednjih 100 godina, toplotni talasi su ubili više Australijanaca nego sve druge prirodne opasnosti zajedno – saopštilo je Odeljenje za životnu sredinu i nauku, uz napomenu da se predviđa da će toplotni talasi postati duži, češći i intenzivniji zbog uticaja klimatskih promena.
Mejsonova je rekla da su preliminarna istraživanja pokazala da su pozivi hitne pomoći najčešći tokom toplotnih talasa male težine.
– Ako imamo bolnički sistem koji već radi sa 100 odsto kapaciteta, povećanje broja smrtnih slučajeva od pet odsto izaziva veliki dodatni pritisak i stres na naš zdravstveni sistem – istakla je ona.
Mejsonova je pozvala nadležne da poboljšaju razmenu poruka i pristup hladnim skloništima i vodi za piće, posebno zato što izgleda da manje jaki toplotni talasi imaju najgore posledice.
Prema njenom mišljenju, uticaji toplote na zdravlje u velikoj meri mogu da se spreče.
– Razumevanje, ko je u većem riziku od smrtnosti, važno je za lokalne i državne vlasti, kako bi prilagodili poruke javnog zdravlja – istakla je Mejsonova.
Najugroženiji stariji i bolesni
Studija je, takođe, pokazala da su osobe starije od 65 godina imale devet odsto veće šanse da umru u toplotnom talasu, kao i ljudi sa mentalnim poremećajima i poremećajima u ponašanju.
Ugložene su i osobe sa respiratornim problemima čije šanse su sedam odsto veće da umru tokom toplotnog talasa.
Osim toga, ljudi sa umerenim ili visoko nepovoljnim socijalno-ekonomskim položajem, takođe su u većem riziku za pet, odnosno četiri odsto.
