Priča o podzemlju Beograda, poslovi s one strane zakona, društvo pod reflektorima noćnog kluba, samo su neke od teme koje obrađuje filmski prvenac reditelja Vasilija Nikitovića, “Četiri ruže”, koji ovih dana stiže u domaće bioskope. Film je nastajao čitavih deset godina jer, kako ističe reditelj, nije bilo sredstava, a najvećeg negativca tumači Dragan Jovanović.
– U film sam došao malo kasnije. Onda smo počeli Vasilije i ja malo da istražujemo šta to treba i šta bi bilo dobro. Nisam imao problem da uđem u lik jer smatram da ovakve priče treba da se ispričaju. Radeći na mojoj ulozi, Vasilije i ja smo našli to čudovište koje pokreće celu priču. To čudovište publika ne treba da voli, ali ja sam morao jer sam prihvatio tu ulogu. Kako je ubiti čoveka ne znam. Pa ja ne bih ni mrava zgazio. Mogao sam samo to da izmaštam, da pronađem u sebi kakvi su ti likovi koji mogu da urade tako nešto. Sad je pitanje kako sam tako lako pronašao to čudovište u sebi. Prilično mi je dobro išlo da uđem u taj svet, pa me je to i zabrinulo – našalio se Jovanović.
U borbi za ljudskost, kako ističe, najvažnija je ljubav.
– Tu čarobnu reč moramo da pronađemo u sebi, a kada se mnogo ljudi uplete u to ljubavno kolo, onda ona postaje moćna i nepobediva sila. Nažalost, svet i sistem su takvi kakvi jesu, teško nam je da poverujemo u to, ljudi su uvučeni u poteru za novcem, ali ko zna, možda se čudo pojavi. Govorili su da će se jednog dana vratiti Isus. Možda se i vraćao više puta, ali mi ga nismo primetili.
Jovanović ističe da je priča nastala kao jedna lepa kritika društva.
– Nadam se da ćemo uspeti da kažemo ono najvažnije, a to je nedostatak ljubavi u našim životima. To je nešto što nam nedostaje i na čemu moramo da radimo. Moramo da budemo ponovo ljudi, jer se sećam vremena kada su ovde živeli ljudi, a sada ih ima sve manje. Kada me je Vasilije pozvao, rekao mi je da ima sedmoro dece, i ja sam odmah pao na to, pomislio sam da tom čoveku vredi pomoći. Osvojila me je njegova energija i upustio sam se u sve ovo sa puno poverenja. Prihvatio sam svoj lik, branio ga i na kraju zavoleo, iako ga nije lako voleti.
Leđa su sad dobro
Gagi Jovanović nedavno se vratio snimanju, nakon što je sanirao problem sa leđima.
– Leđa su bolje sada i uz te neke vežbe sve se to popravlja. Valjda će biti O.K. Za sada je dobro, nema više sporta ozbiljnog, samo npr. šah ću moći da nastavim da igram. Ali, nadam se da će to moći da se popravi, da ću moći da budem spreman i za ovaj moj posao i za sport – kaže Jovanović.
Žika morao da trči oko kafane
Pored Gagija Jovanovića, u filmu zapaženu ulogu ima i Srđan Žika Todorović. On ističe da dugo nije verovao da će “Četiri ruže” ikada uopšte biti snimljene.
– Bilo je stvarno davno kada me je pozvao izvesni Vasilije i rekao: “Imam odličan scenario, i nemamo para, ali ti pročitaj pa javi ako ti se svidi. Priča mi se veoma dopala, iako ta prva verzija veze nije imala sa ovom konačnom, i upustio sam se u nju. Ali kako nije bilo para, mi bismo radili, pa pravili pauzu od tri godine, pa onda ponovo. Ja godinama sanjam ovaj film, i uvek sam u tom svom snu bio izvanredan, bolji nego što sam u stvarnosti. Nisam verovao da ćemo ga završiti, ali zadovoljan sam rezultatom, naročito scenom žurke – kaže Todorović.
Reditelj Vasilije Nikitović otkrio je i jednu anegdotu sa snimanja.
– Na snimanju sam zabranio alkohol. Žika je zbog snimanja jedne scene morao da trči nekoliko krugova oko kafane da bi se zadihao – rekao je reditelj.
