Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Međunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u određenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd).
Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se često kaže: “U selu je med, a u kući jed.”
Postavlja se pitanje zbog čega žena ostaje sa nasilnikom.
Brojni su razlozi zbog kojih žena ostaje sa nasilnikom. Prvi je svakako taj što je niko ne podržava, zatim što joj niko ne veruje, potom što drugi traže krivicu u njoj, zatim zakonske procedure predugo traju, zato što ima strah od nasilnika, nema dovoljno prihoda, zato što nema gde da ode, zato što ima decu, boji se da će joj on uzeti decu, stidi se onoga šta će ljudi misliti zato što je emotivno zavisna od partnera, zato što veruje da će biti bolje.
Muškarac koji je nasilan raznim metodama izoluje ženu od porodice, prijateljica, spoljnog sveta: isključivanje telefona, zaključavanje žena, vređanje pred prijateljima, oduzimanje dokumenata.
Kontrola strahom
Zatrašivanje je jedna od uspešnih tehnika kontrole. Nasilnik postiže kontrolu neprestanim zastrašivanjem: Spaliću ti kosu, baciću te sa krova, iseći ću te na komade, naći ću te kud god da odeš. Često se te pretnje odnose na decu, roditelje ili sestre i braću.
