Javnost je ovih dana bila šokirana kada je okončano suđenje Dragiši Kecojeviću, beogradskom advokatu, koji je 10. februara 2018. godine izrešetao Vladanku Vučeljić, bivšu partnerku na Novom Beogradu.
Kako je Viši sud u Beogradu odlučio, Kecojević je osuđen na devet godina zatvora i istog dana pušten iz pritvora!
U Srbiji nasilje prema ženama ne opada, a za jednu deceniju u otadžbini je ubijeno više od 320 žena, a oko 400 mališana ostalo je siročad. Istraživanja pokazuju da se nasilnici ne haju, a najveći problem je neprijavljivanje nasilja.
Po definiciji, femicid je ubistvo učinjeno iz mržnje prema ženama, iz stava muškarca da je žena njegovo vlasništvo. Istraživanje ženskih organizacija pokazuje da su ova ubistva vrlo brutalna, da ih ima više od 20 godišnje, nekad i 30, a da je samo 10 odsto ubica osuđeno maksimalnom kaznom.
Profesorka Nevena Petrušić koja je deo Ženskog istraživačkog centra obelodanila je da su istraživali kako pred sudom prolaze ubice žena, na uzorku od skoro 70 slučajeva. Rezultati nisu ohrabrujući.
Svega 10 odsto ubica dobije maksimalnu kaznu, kod mnogih se uzimaju bolest i starost kao olakšavajuće okolnosti. Žene najčešće stradaju kod kuće i u trenutku kad odluče da napuste nasilnika.
Reč je o ubistvima koja su izuzetno brutalna, motiv je ljubomora, osveta zbog napuštanja nasilnika. To potvrđuje rodnu dimenziju femicida, kao i da je najrizičniji trenutak kad žena odluči da napusti nasilnika.
– Ubistva žena često se klasifikuju kao “obična” ubistva za šta je zaprećena kazna od 15 godina, a da je bilo elemenata da budu kvalifikovana kao teška ubistva, kazna bi bila mnogo stroža – navodi Petrušićeva.
Kao i mnogo godina unazad, “pozadina” femicida je ista – članovi porodica su znali za nasilje, institucije su znale, žrtva je dobijala otvorene pretnje smrću. Ipak, ubistvo se desilo.
– Ubistva su mogla biti sprečena. Nisu ili zato što žrtve, kao ni članovi porodice, nisu ozbiljno shvatali direktne pretnje, nisu prijavljivali nasilje ili su se žrtve obraćale institucijama, tražile pomoć, ali je reakcija bila ili neblagovremena ili je izostala – ističe profesorka Petrušić.
Veliki problem je to što je sudska praksa neujednačena, pa kazna za počinioce femicida naposletku zavisi od suda pred kojim se vodio postupak. Dela se tako klasifikuju ili kao teško ubistvo, kao ubistvo člana porodice koji je prethodno zlostavljan ili “obično” ubistvo. Femicida nema. Ne postoji femicid kao posebno krivično delo.
– Treba razmišljati o tome da li ima mesta i potrebe, šta su pozitivne strane da femicid bude propisan kao posebno krivično delo. Bilo bi dobro da svi zajedno sa stručnjacima raznih profila razmislimo o tome šta se tu može činiti da krivično-pravni okvir bude bolji – kazuje dr Petrušić.
U sigurnim kućama postoji program koji pomaže ženama da postanu ekonomski nezavisne i da pronađu posao. Vesna Stanojević navodi da je većina žena koje se nalaze u sigurnim kućama već pronašlo posao i da će sledeće godine to biti prioritet.
-Najvažnija je ta ekonomska nezavisnost jer uglavnom ekonomski zavisne žene nasilje trpe jer nemaju nikakve druge mogućnosti. To moramo da menjamo i to ćemo uraditi da se one edukuju, da nešto završe od kurseva koji im se nude, a nude im se stvarno velike mogućnosti, i da se zaposle i krenu nekim boljim putem – istakla je koordinatorka Sigurne kuće.
Žene moraju da budu svesne da imaju kome da se obrate, da će dobiti razumevanje i pomoć, samo je potrebno da donesu odluku da prijave nasilje.
-Većina žena ne donosi odluku iz straha da ih niko neće razumeti. Mnoge žene se plaše nasilnika, mnoge žene se stide svoje situacije i nasilja koje doživljavaju, ali misle da su one za to krive – navodi Vesna Stanojević.
Stanojevićeva poručuje ženama da se odvaže, da donesu odluku, da se sklone i da svoj život usmere u nekom boljem pravcu
Dan sećanja na žene žrtve
Inače, 18. maj se obeležava kao Dan sećanja na žene žrtve nasilja jer je od 16. do 18. maja 2015. godine u Srbiji ubijeno sedam žena u porodičnom i partnerskom nasilju.
Prijavite siledžiju
Prijavite nasilje policiji. Vi ili vaša komšinica, drugarica, rođaka ili SOS telefon. Postoje novi članovi Krivičnog zakona Republike Srbije koji kažnjavaju nasilje u porodici i silovanje u braku. Policija je dužna da reaguje po službenoj dužnosti – kada vi prijavite nasilje, oni treba da podnesu krivičnu prijavu. Tu prijavu, SUP dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo onda odlučuje da li će nastaviti postupak. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o događaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja. To je veliki korak jer se muškarcu daje do znanja da ima neko moćniji od njega, i da je nasilje zločin.
