Dragan Torbica, četrdesetšestogodišnji Zrenjaninac, posle nekoliko godina pauze, koliko je proveo u rodnom gradu na Begeju, vratio se u Nemačku i prihvatio posao u gradiću Iserlohnu, 17 kilometara udaljenom od Hagena i tridesetak kilometara od Dortmunda.
– Za mene nije bilo problema, jer sam i ranije živeo u Nemačkoj i prilagodio sam se uslovima života u ovoj zemlji, pa sam bez većeg premišljanja prihvatio poziv malog, ali dobro organizovanog kluba iz ovog gradića, koji želi da napreduje i stvara talentovane igrače – započinje priču profesor košarke iz grada na Begeju.
– Dobio sam zvaničan poziv od ljubaznih ljudi iz ovog grada da u klubu obavljam funkciju koordinatora mlađih selekcija. To znači da pomažem trenerima mlađih kategorija i edukujem ih i radim sa najtalentovanijim igračima koji treniraju sa prvim timom i uzrasta su 16 i 17 godina, a valja upamtiti imena Marsela Kešena i Gabrijela de Oliveire, koji će sigurno, ako nastave ovako da rade, daleko dogurati i sigurno obući dres nemačke reprezentacije.
Kako sam ističe, Dragan Torbica je u Zrenjaninu ostavio porodicu, svoje dve dame, suprugu Ivanu i ćerkicu Aleksandru, ali planira da i njih uskoro dovede u Iserlohn.
– Predivan je grad, ima oko 100.000 stanovnika, nadomak je Hagena i Dortmunda, okružen je šumama i brdašcima, a u samom gradu je puno parkova i zelenila. Trenutno živim sam u jednoj lepo uređenoj kući, ali nisam očekivao da će me ovoliko "udariti" čežnja za mojim devojkama i zaista jedva čekam da mi se one pridruže.
Neću sad da nabrajam neke detalje koji još treba da se slože i poklope, pa da one konačno budu pored mene, ali se iskreno nadam da će se to desiti uskoro i da ću miran i spokojan moći da se posvetim poslu, a kasnije nakon radnih obaveza, uživam sa porodicom – iskren je Dragan, nekadašnji uspešni košarkaš, a kasnije trener Proletera, Novog Sada i nekoliko nemačkih klubova.
|
Život u košarci |
