Reprezentativac Srbije u streljaštvu Milenko Sebić, osvajač olimpijske bronze na Igrama u Tokiju, doputovao je jutros u Beograd.
Njega su na beogradskom aerodromu dočekali porodica, prijatelji i predstavnici saveza, uz ovacije, aplauze, transparente, srpske zastave, muziku i šampanjac.
Sebić je u disciplini MK puška trostav osvojio bronzu, što peta medalja za Srbija na Igrama u Tokiju.
– Utisci se još uvek nisu slegli. Još uvek je to na nivou na kojem je bilo i tamo. Bila je neprospavana noć – istakao je Sebić i kratko prokomentarisao momenat kada je medalju posvetio preminuloj koleginici Bobani Momčilović – Veličković:
– Ta priča se rodila u mojoj glavi. Kada sam ušao u finale, rekao sam, idemo do kraja.
Potom, Milenko Sebić je objasnio kako je tekao njegov put do medalje.
– Bilo je teško. Kvalifikacije sui bile neverovatno teške, pošto sam od prilike znao koliko treba da bi se ušlo u finale. Ja sam se spremio i borio za to. Borio sam se za svaki metak. Ubrzao sam ritam u ležećem stavu da bih dobio vreme u stojećem stavu. On je najteži jer ste sami sa puškom i nemate dodatnu stabilnost, već se borite sami sa sobom. Ostvario sam rezultat koji sam zacrtao, a to je bilo finale.
-Ja sam najveći stres preživeo u osnovnom delu jer sam znao da, ako ga ne odradim dobro, neću biti ni u finalu. Posle prve dobre serije, čuo sam da sam na prvom mestu, Druga, klečeća, serija nije bila baš najbolja i onda sam pratio na semaforu da vidim koji sam. Kasnije sam video da sam napredovao, održavao ritam i u stojećem stavu sam video da mi se približava Norvežanin. Čuo sam da je on opalio pre mene, ali nije bilo reakcije publike. Tada sam rekao da može biti dobar, a može bniti i loš. Znao sam da je dobar moj hitac kada sam opalio i to je bilo to.
Usledila su pitanja novinara, a jedno od njih se odnosilo na činjenicu da se borio sa najboljim strelcima sveta. Osvajač zlatne medalje, Kinez Žang, oborio je svetski i olimpijski rekord.
– Svako naše takmičenje je “haj level” takmičenje. Tu su najbolji strelci, svi koji su visoko kotirani i spremni za neverovatne rezultate. Znao sam da nema popuštanja. Znao sam da moram da se borim do kraja, to je borba sa samim sobom jer sam znao da sam spreman tehničko i taktički.
– Ljudi kažu, Srbija do Tokija, ali Srbija je Srbija. Bila mi je prevelika čast da se borim za Srbiju na Olimpijskim igrama. Video sam sve posle, koliko sam poruka dobio od ljudi koje ne poznajem. Hvala svim ljudima u Srbiji koji su navijali za mene i naš olimpijski tim. Hteo bih da se zahvalim Olimpijskom komitetu, Ministarstvu sporta i Streljačkom savezu Srbije jer bi bez njih sve bilo mnogo teže.
Za sam kraj, usledilo je pitanje o motivaciji u nastavku karijere, na šta je Milenko Sebić imao spreman odgovor.
– Motivacija je Pariz. Lako ću motivisati sebe. Ja imam neki rezultatski cilj u životu. To guram. Zadovoljstvo mi je da gađam, uživam u tome i nemam problem da se motivišem.
