Evropljanima su 2013. godine ukupno na raspolaganju bila 8,62 biliona evra za potrošnju i štednju, ali po kupovnoj moći velike su razlike i među regionima, i među zemljama. Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je Lihtenštajn. Istraživanje je pokazalo da 7,2 miliona stanovnika Srbije na raspolaganju ima za kupovinu ukupno 22 milijarde evra, odnosno 3.032 evra po stanovniku, što Srbiju stavlja na 34. mesto u Evropi.
Po podacima te kompanije, heterogena je kupovna moć i zemalja u susedstvu Srbije. Zemlje koje su već postale članice Evropske unije (Rumunija, Mađarska, Hrvatska) imaju stanovništvo s većom kupovnom moći. Na novoj listi najviše je napredovala Danska za dva mesta, dok su za jedno mesto napredovale Nemačka, Velika Britanija, Malta, Litvanija, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovini, Makedonija i Belorusija.
Uprkos civilizacijskim dostignućima savremene trgovine kao što su čekovi, kreditne kartice, kupovina na veresiju ili crtu cveta u zemljama regiona. Uvek je bilo načina, a novca nikad dovoljno, pa se tako stari sistem na recku polako vraća. Davanje robe na zapis najzastupljenije je u prigradskim naseljima jer se kupci i prodavci poznaju.
| NAJVIŠA KUPOVNA MOĆ | KO IMA NAJVEĆU KUPOVNU MOĆ U REGIONU | NAJVEĆA POTROŠNjA |
| Lihtenštajn |
Hrvatska |
fiksni izdaci |
| Švajcarska | Mađarska |
stanarina |
| Luksemburg | Crna Gora |
grejanje |
| Danska | Rumunija |
porez |
| Austrija | Srbija |
lična potrošnja |
| Švedska | Bugarska | prevoz |
| Francuska | odmor | |
| Finska |
