Marko Vulić iz Starog Laništa kod Jagodine, koji sa suprugom Eminom Veljković živi i radi u Malmeu, već je kupio karte i 6. septembra stiže u Srbiju na 21 dan. Uželeo se, kaže, porodice, prijatelja, ali i svoje voljene Srbije, pa će doći da bi se video sa njima, obišao omiljena mesta i uživao u svom mini zoološkom vrtu u dvorištu, u kome planira da napravio volijere za fazane i za bele i šarene paunove.
– Jedva čekam da dođem, jer su otac Nebojša i brat Nikola kupili mnogo novih životinja, poput kaki kembel patki, crvenoramenih i žutoramenih patki i lastarki, ja sam nabavio emua, egzotične grlice i bele engleske prepelice, koji sada krase naš zoološki vrt. U Srbiji sam bio strastven lovac i ne postoji lovačko udruženje sa kojim nisam lovio, a u Švedskoj sam utehu našao u pecanju bakalara, skuše, haringe i ribe list, a imam i golubove, srpske visokoletače, koje čuvam kod prijatelja Jordana Krastanova iz Bugarske, a golubove uzgaja Makedonac Pece Georgijevski. Jedva čekam da obiđem svoje rodno selo, Svilajnac i banju Ždrelo, jer su to mesta u kojima sam proveo najlepše dane i u kojima se i dan-danas najlepše osećam – kaže Marko za “Vesti”.
Nedostaju mu i manifestacije u Srbiji koje nije propuštao, jer je veliki ljubitelj životinja, ali i potpredsednik Saveza živinara Srbije. U Švedskoj je našao puno prijatelja, poput Živorada Lilina iz Vršca, Jovana Lazovića Lakija iz Kraljeva, koji ima brod kojim odlaze na pecanje i Gorana iz Beograda.
Našem sagovorniku pandemija je poremetila jedino planove kada je u martu hteo da dođe u Srbiju na tri dana kako bi sa prijateljima iz Bugarske i Makedonije i dvojicom Šveđana posetio izložbu sitnih životinja u Svilajncu. Dvoumili su se da li da dođu, ali su odustali kada je počelo da se priča o uvođenju vanrednog stanja. Proglašeno je baš na dan održavanja berze, pa je bilo dobro što nisu došli jer bi možda imali problem da izađu iz Srbije.
Puni kafići, prazne tribine
– U Švedskoj više niko ne pominje korona virus, poslednjeg čoveka sa zaštitnom maskom video sam pre dva meseca. Družimo se kao i ranije, odlazimo jedni kod drugih, kafići su puni. Jedino se utakmice igraju bez navijača. Čak i kada je proglašena pandemija, u Švedskoj je život tekao uobičajeno i tada smo se družili i izlazili. Nije mi potreban PCR test po povratku, niti ću morati da budem u karantinu kad stignem u Švedsku – kaže Marko.
