Austrija je, u prva četiri meseca, suočena sa drastičnim porastom broja zahteva za dobijanje azila, sa 16.000 molbi.
To je više nego koliko je bilo ukupno 2018, 2019, i 2020. godine. U poređenju sa prošlom godinom to je rast od čak 138 odsto.
Izbeglice iz Ukrajine gotovo da ne doprinose ovom trendu, jer one potpadaju pod drugi status zaštite, pa mogu dobiti pomoć države bez zahteva za dobijanje azila. Zato je zemlja porekla broj jedan među tražiocima azila Avganistan, odakle je 4.245 osoba zatražilo azil u Austriji. Zatim sledi Sirija sa 3.920 zahteva.
Inače, 84 odsto tražilaca azila su muškarci, a 30 odsto je mlađe od 18 godina. U ovoj godini su nadležne austrijske vlasti izdale 26.500 pravosnažnih odluka na zahtev za dobijanje azila, pri čemu je izdato oko 7.000 dozvola za ostanak u zemlji, od čega oko 4.500 sa statusom azila, a ostala potpada pod humanitarno pravo na boravak.
Na drugoj strani, 14.600 molbi je dobilo negativni odgovor.
Generalni sekretar vladajuće Narodne partije Austrije (OVP) Laura Zahslehner istakla je da broj molbi za dobijanje azila predstavlja signal upozorenja. Ona je naglasila da EU ne sme, u nameri da pruži pomoć susedu Ukrajini, otvori svoje granice za sve migrante.
