Broj tražilaca azila u Austriji utrostručen, i Srbija dobija kritike

EPA/Gyorgy Varga

Broj podnetih molbi za dobijanje azila u Austriji utrostručio se u prvih sedam meseci, u poređenju sa istim periodom prošle godine. 

Do kraja jula je 41.909 osoba zatražilo azil u Austriji, a 90 odsto podnosilaca su muškarci.

– Veći deo mora da se vrati – poručuje ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

Procenjuje se da bi ove godine Austrija mogla da se suoči sa oko 60.000 zahteva za dobijanje azila, što je drugi najveći broj u protekle dve decenije. Naime, samo je 2015. godine, usled migrantskog talasa, bilo više i to 88.340 zahteva. Poređenja radi, prošle godine je 39.930 osoba zatražilo azil u Austriji.

Inače, jedna četvrtina podnosilaca zahteva za azil, odnosno 10.314 osoba, nije sačekalo rešavanje molbe, već se otisnula u neku drugu zemlju.

Kritika Srbije

U broj podnetih zahteva za azil se ne ubrajaju izbeglice iz Ukrajine. Oni potpadaju pod smernicu EU “privremene zaštite” i imaju pravo da jednu godinu legalno borave rade u Austriji. Trenutno u Austriji živi oko 80.000 Ukrajinaca, od kojih je svega 530 zatražilo azil.

Kada je reč o zemljama porekla, u julu je listu predvodila Indija sa 2.113 državljana koji su zatražili azil u Austriji. Na drugom mestu je Avganistan (2.081) a trećem Tunis (1.765). Indijci i Tunišani nemaju gotovo nikakvu šansu na dobijanje azila.

Kada je reč o listi za prvih sedam meseci, državljani Avganistana prednjače sa 9.407 podnetih zahteva za azil. Na drugom mestu su Sirijci (8.175), slede Tunis (5.575), Pakistan (4.594), Indija (4.134), Maroko (2.147), Turska (1.906), Somalija (906), Egipat (571).

Ekspert za azil Lukas Galajtner-Gerc kritikovao je, u izjavi dnevniku “Esterajh”, Srbiju.
On tvrdi da mnogi koji su zatražili azil u Austriji putuju najpre u Srbiju, zbog bezviznog režima, i onda nastavljaju put ka Austriji. Galajtner-Gerc zatražio je da Austrija izvrši uticaj kako bi se ova praksa prekinula.