Australija danas po treći put u istoriji treba da dobije organizaciju Olimpijskih igara. U Tokiju će ove srede, uoči početka ovogodišnjih Igara, biti održano zasedanje Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) na kojem treba da se proglasi domaćin 2032.
Odranije je poznato da je Brizbejn jedini kanidadat koji ima preporuku od strane Izvršnog odbora MOK-a kao “poželjni domaćin igara”, pa bi samo neko veliko čudo moglo da pokvari račun glavnom gradu Kvinslenda.
Ovo je prvi put u istoriji Igara da se domaćin bira na ovakav način, što je promena koja je izglasana na sednici MOK-a u Lozani 2019.
Tada je odlučeno da se sa svim gradovima koji iskažu zvanično interesovanje za organizaciju pokrene “tekući dijalog”, a da posle tog procesa na preporuku Izvršnog odbora bude izabran jedan (ili nekoliko) zainteresovanih, s kojima se vodi “ciljani dijalog”, nakon kojeg u slučaju da zadovolje uslove dobijaju status “poželjnog domaćina”.
Kroz ovaj proces samo je Brizbejn izašao sa konkretnim planom i zbog toga je određen kao jedini kandidat. Ukoliko se bude teklo prema očekivanjima, treći po veličini australijski grad će i dobiti Igre i tako će postati prvi domaćin u istoriji koji će organizovati najveću svetsku sportsku smotru kao region.
Naime, u kandidaturi je predviđeno da se takmičenja pored Brizbejna odvijaju i na Gold Kostu i na Sanšajn Kostu, što će suštinski ceo jugoistočni Kvinslend učiniti domaćinom Olimpijade.
Zbog ove odluke se u Tokio proteklih dana zaputila čitava svita australijskih političara i zvaničnika. Na čelu delegacije su savezni ministar sporta Ričard Kolbek, predsednik Olimpijskog komiteta Australije Džon Kolbek i – premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk. Upravo njen odlazak je podigao najviše prašine na australijskog političkoj sceni, ali i među običnim građanima.
Naime, Palaščuk je proteklih meseci bila najveći zagovornik drastičnog smanjivanja kvote na broj povratnika iz inostranstva, kako bi se pomoglo u zaustavljanju širenja virusa korona. Međutim, sada je upravo ona rešila da putuje, a kada se bude vratila moraće 14 dana u hotelski karantin, i to mimo postojećih kvota. Za to vreme, oko 34.000 državljana Australije još čeka dozvolu da se vrati kući.
Zbog ovakvog poteza premijerke pokrenuta je i peticija da joj se zabrani putovanje, koju je potpisalo više od 130.000 građana Australije. Žestoke optužbe na račun Palaščukove izrekla je savezna ministarka unutrašnjih poslova Karen Ednrjuz.
– Svedoci smo licemernog ponašanja premijerke koja se toliko za,agala da se smanji broj dolazaka u zemlju, a sada ona ide u inostranstvo. Australijancima se takvo licemerje nimalo ne dopada i ona će morati da se suoči s tim kad-tad – rekla je Endrjuz.
Ministarka je dodala i da je svesna da su Olimpijske igre važne za Australiju i Kvinslend, ali je naglasila da je Palaščuk mogla da obavi završnu prezentaciju i putem video linka, kako se od početka pandemije inače održavaju mnogi važni sastanci.
Opozicija u Kvinslendu se pita i ko će da plati premijerkin karantin po povratku, a Palaščuk na sve to odgovara da je od nje traženo da dođe u Tokio i da “pogura kandidaturu Brizbejna”.
– Olimpijske igre mogu da donesu oko 14 milijardi dolara, a do 2032. verujemo da ćemo opet živeti kao normalno društvo i da će tako veliki događaj stvoriti 100.000 novih radnih mesta. Dobijanje Olimoijski igara je od izuzetne važnosti za celu naciju – naglasila je premijerka Kvinslenda koja je stigla u Japan u ponedeljak popodne.
Stopama Melburna i Sidneja
Australija je prvi put organizovala OI 1956. godine, kada je domaćin bio Melburn. Posle 44 godine, održale su se u Sidneju 2000. godine i te Igre se i danas nezvanično smatraju za najbolje u istoriji.
Takođe, te “milenijumske igre” bile su zamajac velikog ekonomskog procvata Sidneja, koji je u poslednje dve decenije postao jedan od najpoželjnih gradova za život u svetu.
Otpali Madrid, Doha, Nemci…
Pored Brizbejna, interesovanje za OI 2032. zvanično su iskazali i indijski grad Ahmedabad, prestonica Indonezije Džakarta, kao i glavni grad Katara – Doha.
Iz Evrope to su bili Madrid (Španija) i nemačka država Severna Rajna-Vestfalija, koja je planirala da organizuje Igre u čak 13 gradova, uključujući Diseldorf, Dortmund, Keln, Ahen, Duizburg i Bon.
Međutim, nijedan od ovih kandidata nije dobio priliku za “ciljani dijalog” sa Međunarodnim olimpijskim komitetom.
