Britanski premijer Dejvid Kameron je, svojim pretnjama o napuštanju Evropske unije ako Žan-Klod Junker bude izabran za šefa Evropske komisije, naljutio nemačke političare koji od kancelara Angele Merkel traže da ne popusti ucenama Londona i potvrdi podršku Junkeru.
Hans-Peter Ul, ekspert za spoljnu politiku bavarske Hrišćansko-socijalne unije, "sestrinske" partije Hrišćansko demokratske unije kancelara Merkelove, čiji su poslanici najbrojniji u novom sazivu EP, predložio je, posle Kameronovih izjava, da se čak uzme u obzir i mogućnost izolacije Velike Britanije, prenosi Tanjug.
– Ako Britanci razmišljaju o sopstvenom putu i žele da napuste EU, onda molim lepo – rekao je Ul nemačkim medijima, naglasivši da bi to, doduše, bila šteta za EU, ali "sigurno još veća za Britance".
I iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke vrši se pritisak na Merkelovu da iznese jasan stav o Junkeru, kao budućem predsedniku EK i da ne popusti pritiscima Londona u svađi oko budućeg šefa EK. Šef poslaničkog kluba SPD u Bundestagu Tomas Operman rekao je da "ne vidi razlog zašto Junker ne bi trebalo da bude šef EK".
Povodom pretnji iz Londona da bi Velika Britanija mogla da napusti EU, ukoliko Junker postane šef EK, Operman je rekao da ugovori EU ne predviđaju nikakvu veto poziciju za Veliku Britaniju, a slično kao i on, reagovala je i generalni sekretar SPD Jasmnina Fahimi, zahtevajući od Merkelove odlučnost.
– Bila bi farsa ako bi Evropa dozvolila ucenu Kamerona koji ne razume Evropu i deluje protiv evropskih uspeha, kako bi sebe nacionalno profilisao – rekla je Fahimi.
Bivši ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih je, međutim, ocenio da budući šef Evropske komisije mora da uživati i poverenje Londona i zato predložio Junkeru da razreši sporne stvari sa svojim kritičarima.
|
Rampa ucenama Sam Junker rekao je da Evropa ne sme dozvoliti da bude ucenjena i izrazio uverenje u svoj izbor, tvrdeći da ga podržava velika većina šefova država i hrišćansko-demokratske i socijalističke vlade. Kada je reč o izboru šefa EK, ugovori EU predviđaju da šefovi država ili vlada zemalja EU predlažu kandidata, uzimajući pri tom u obzir rezultate glasanje za Evropski parlament, na kojima su ovaj put, 25. maja, evropski konzervativci postigli najbolji uspeh. Kandidat zatim mora da dobije većinu poslaničkih glasova. |
