Pet godina nakon što je Velika Britanija službeno napustila Evropsku uniju, Bregzit je manje popularan nego ikad.
Anketa YouGov-a u sredu pokazala je da je broj Britanaca koji smatraju da je izlazak iz EU dobra ideja najniži od referenduma, a samo tri od deset ispitanika reklo je da je to bila ispravna odluka.
Većina glasača podržava povratak Britanije u EU, a čak svaki šesti koji je podržao odlazak Velike Britanije sada žali, piše “Independent”.
Kako bi obeležio petu godišnjicu, “Independent” je pogledao šta je Britaniji obećano pre glasanja 2016. i šta je Britanija zapravo dobila.
Jedno od najozloglašenijih obećanja koje je dala kampanja “Odlazak” bilo je da će, zbog britanskog finansijskog doprinosa EU, izlazak osloboditi 350 miliona funti svake nedelje koje bi se mogle potrošiti na zdravstvene usluge.
Potrošnja na NHS porasla je otkako je Britanija napustila Uniju, posebno tokom pandemije, ali nema dokaza koji ukazuju na to da su britanska plaćanja EU preusmerena na tu uslugu.
“Vote Leave” je takođe obećao da će Velika Britanija napredovati kao nezavisna nacija.
Ali, službene vladine brojke pokazuju da se očekuje da će Bregzit dugoročno srušiti četiri posto od veličine britanske ekonomije, povećavajući pritisak na poreze i javne usluge.
I, kao oštro upozorenje za one koji misle da će šteta od Bregzita biti završena pet godina nakon službenog izlaska Britanije iz EU, službene brojke koje je objavio “Independent” pokazuju da se do sada osetilo manje od polovine njegovog uticaja.
Najnovije procene Kancelarije za budžetsku odgovornost pokazuju da je samo 40 posto uticaja Bregzita prešlo na ekonomiju, što znači da se 60 posto tek treba ostvariti. Ekonomska šteta uzrokovana je padom trgovine između Ujedinjenog Kraljevstva i EU, uglavnom zbog birokratije posle Bregzita koja je kočila poslovanje.
Još jedan veliki bonus za Bregzit koji su obećale pristalice izlaska bio je širok američki trgovinski sporazum koji bi podstakao britansko poslovanje.
Uprkos upozorenjima Baraka Obame da bi izlazak iz EU stavio Britaniju na “začelje u pregovorima sa Amerikom”, borci Bregzita su insistirali na ideji da bi “poseban odnos” otvorio vrata za dogovor.
Pet godina nakon povratka ovlašćenja za sklapanje pojedinačnih trgovinskih sporazuma, američki sporazum je nastavio da izbegava i torijevske i laburističke vlade. Malo je izgleda da će premijer Kir Starmer potpisati sporazum koji uključuje poljoprivredu, koji bi doveo do toga da američki proizvođači mesa potkopaju već besne farmere.
