Malo je verovatno da će Velika Britanija i Francuska zaratiti oko Kanalskih ostrva.
Ali iz dramatičnih vesti o sukobu u Lamanšu, činilo se kao da je takav rat na pomolu.
Velika Britanija je u sredu uveče poslala dva patrolna broda svoje mornarice prema ostrvu Džerziju, nakon što su francuski ribari zapretili da će blokirati glavnu luku tog ostrva, a sama francuska vlada čak zapretila isključivanjem električne energije kojom snabdeva Džerzi, ostrvo koje je udaljeno samo 23 kilometra od obale francuske pokrajine Normandije, dok je od engleske obale udaljeno čak 140 kilometara.
60 do 80 francuskih ribarskih brodova zaista je u četvrtak u zoru blokiralo luku Sent-Helijer, glavni grad na Džerziju, u znak protesta zbog, kako tvrde, uskraćivanja njihovih ribolovnih prava nakon Bregzita, odnosno nakon što je Velika Britanija zvanično napustila zajedničko tržište i carinsku uniju 31. januara 2020.
Britanska mornarica poslala dva broda, francuska žandarmerija dva svoja
Džerzi je najveće ostrvo u Engleskom kanalu. Iako ima sopstvenu upravu i zakonodavstvo i zvanično ne spada pod teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva, Džerzi se smatra “krunskim posedom”, odnosno “teritorijom za koju je odgovorno Ujedinjeno Kraljevstvo”.
Napeta situacija dodatno se zaoštrila kad je i francuska mornarica poslala svoja dva broda, žandarmerijske patrolne brodove Atos i Temis, u vode Lamanša, “kako bi nadgledala situaciju i garantovala sigurnost ljudi na moru”, prenosi Index.
I dok su francuski ribari plovili ispred luke paleći baklje, francuski patrolni brodovi stajali su nedaleko od njih s jedne strane, dok su se s druge strane nalazili britanski patrolni brodovi HMS Severn i HMS Tamar.
Francuski ribarski brod zabio se u britanski
Iako su preprečili put teretnom brodu koji je trebalo da isplovi, a u jednom trenutku francuski ribarski brod čak se zabio u britanski, to je bio jedini incident. Ribari su se uskoro povukli dovoljno daleko da brodovi mogu slobodno isplovljavati iz luke Sent-Helijer.
Nakon nekoliko sati francuski ribari su prekinuli svoj protest na moru, a njihovi predstavnici su otišli na sastanak sa delegacijom vlasti Džerzija. Ipak, sastanak nije doveo do željenog dogovora.
“To su gluposti, žao mi je. Ne znam zašto smo uopšte išli da se nađemo s njima. Oni za sve krive francusku vladu koja im, kažu, nije poslala prave informacije. Ako ne budemo činili ništa, izguraće nas malo po malo. Ovo se sad mora rešiti na kopnu. Francuska ministarka mora ispuniti svoje pretnje”, razočarano je komentarisao ribar Siril Pirod za Gardijan nakon sastanka.
Brodovi se ipak povukli
Velika Britanija i Francuska na kraju su u četvrtak povukle svoje brodove iz voda u Džerziju i tako deeskalirale ovaj sukob pre nego što je izmakao kontroli.
Besni francuski ribari odlučili su se na ovaj drastičan potez, kako sami kažu, zbog novih regulacija, odnosno licenci koje su im vlasti Džerzija nametnule ove godine nakon što je Bregzit stupio na snagu. Francuski ribari iz Normandije, koji ribare u La Manšu decenijama, odnosno vekovima, smatraju da su uslovi za nove ribarske licence, odnosno dozvole, prestrogi i da im se na taj način uskraćuje pravo na rad.
“Nemamo alternative. Ako se dogovor ne vrati u normalu, nećemo moći da preživimo. 50 odsto, više, 80 odsto francuskih ribarskih brodova će nestati”, rekao je jedan očajni francuski ribar reporterima Bi-Bi-Si-ja.
Koliko je situacija bila dramatična, najbolje ilustruje pretnja koju je uputio Dejvid Selam, predsednik Lučke uprave Normandije i Bretanje.
“Spremni smo za rat. Možemo baciti Džerzi na kolena ako bude potrebno”, rekao je Selam i dodao da je Džerzi preuzela “ekstremistička struja koja želi da smanji pristup francuskim ribarima i profitira od Bregzita”.
S druge strane, i britanski ribari su rekli da bi blokada luke na Džerziju bila “ratni čin”.
Francuski ribari: Ako pregovori ne budu imali efekta, moraćemo da preduzmemo nove mere odmazde
“Mi tražimo od francuske vlade da se obrati svim uključenim vlastima kako bi promenila situaciju u kojoj se francuski ribari danas nalaze. Ali ako to ne bude imalo efekta, moraćemo da preduzmemo nove mere odmazde. Mera za koju najviše ljudi zna je isključivanje električne energije Džerziju jer nju kontroliše Normandija”, rekao je regionalni predstavnik francuskih ribara Ugo Lehubi za Gardijan.
Naime, francuska ministarka pomorskih poslova Anik Žerarden utvrdila je da Francuska prema sporazumu o Bregzitu ima pravo uzvratiti na kršenje sporazuma druge strane, sugerišući da bi mogla isključiti struju Džerziju ako se nastave ograničenja njenim ribarima.
“Imamo sredstva i, žao mi je što je došlo do toga, ali učinićemo to ako budemo morali”, zapretila je Žerarden. Međutim, strana koja na ovaj način nameće sankcije mora dokazati da druga strana krši sporazum, piše Bi-Bi-Si, a odmazda mora biti proporcionalna.
“Razlog zbog kog smo zaista ljuti na njih je to što ribarske licence dolaze s tehničkim restrikcijama koje su različite za svakog ribara, a takve restrikcije su potpuno ilegalne i krše sporazum i pregovore o Bregzitu. Na primer, ribar, iz nekog potpuno nelogičnog razloga, neće imati dozvolu da ribari u određenoj zoni u vodama Džerzija. Drugi neće moći da lovi određenu vrstu ribe. Treći će biti ograničen na samo jednu tehniku ribarenja. Pravila su različita za sve”, objasnio je Lehubi.
Francuska: Novi sistem dozvola nepošten prema našim ribarima
I francuska vlada nazvala je nova pravila o pristupu francuskih ribara ovim vodama neprihvatljivima. Pariz je to prijavio Evropskoj komisiji, tvrdeći da su ti novi uslovi nametnuti jednostrano, bez dogovora i da su nepošteni prema francuskim ribarima.
Prema ovim pravilima, koja su stupila na snagu ovog meseca, Džerzi je izdao 41 licencu ili dozvolu francuskim ribarskim brodovima dužim od 12 metara.
Međutim, kako piše Bi-Bi-Si, Džerzi je dozvole izdavao prema tome koliko su dotični ribari ribarili u njihovim vodama od 2017. do 2020. No 17 od tog 41 francuskog broda dobilo je daleko manji pristup – zato što nisu predstavili detaljne informacije o svom prethodnom ribarenju na tom području, tvrdi Džerzi, dodajući kako je postavio samo dva “vrlo mala” dodatna ograničenja ribarenja radi konzervacije ribljeg fonda.
Pariz pak tvrdi da nije bilo nikakvih konzultacija dveju strana o novim uslovima. Ribarenje je prethodno bilo regulisano Sporazumom iz Granvila, koji su 2000. London i Kanalska ostrva (Džerzi i Gernzi) sklopili s Parizom i prema kom su francuski brodovi mogli ribariti do 5 km od obale ostrva. No taj je sporazum sada takođe važio, a prema novom sporazumu Evropske unije i Velike Britanije, francuski ribari mogu nastaviti da ribare ako mogu dokazati da su ranije “operisali” u tim vodama.
Evropska komisija: Velika Britanija krši sporazum o Bregzitu
Portparol britanskog premijera Borisa Džonsona potvrdio je da je, budući da su se francuski ribarski brodovi povukli iz voda kod Džerzija i vratili u Francusku, Britanija takođe povukla brodove Kraljevske mornarice. Kazao je da je Džonson “jako zadovoljan” zbog takvog razvoja situacije.
U saopštenju se navodi da vlasti Džerzija imaju “pravo” da regulišu ribarenje u svojim vodama po sporazumu o trgovini koji je Britanija sklopila s EU te da ih Britanija “podržava” u tome.
Međutim, Evropska komisija je u međuvremenu stala na stranu Francuske i otvoreno optužila Veliku Britaniju za kršenje sporazuma o odnosima nakon Bregzita zbog toga što London, odnosno njegov “krunski posed” Džerzi nije unapred upozorio na nove uslove za ribarenje u svojim vodama.
“Pod Sporazumom o trgovinskoj saradnji EU-UK, bilo kakvi predloženi uslovi upravljanja (ribljim fondom) treba da budu predstavljeni unapred drugoj strani kako bi im se dalo dovoljno vremena za procenu i reakciju na predložene mere. Komisija je jasno naznačila UK-u da se stavke sporazuma ne poštuju. Dok britanske vlasti ne daju dodatno opravdanje novih uslova, oni ne bi trebalo da se primjenjuju”, poručili su iz Evropske komisije.
“Prašina od Bregzita još se nije ni slegla, a imamo nevolje u Severnoj Irskoj i patrolne brodove u Engleskom kanalu”
“EU nije bitna za mir, rekli su… Prašina od Bregzita još se nije ni slegla, a imamo nevolje u Severnoj Irskoj i patrolne brodove u Engleskom kanalu. Miteran je rekao: ‘Nacionalizam je rat!'”, poručio je liberalni evrozastupnik i bivši belgijski premijer Gi Verhofstat, sugerišući da je ova kriza još jedna neželjena posledica izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.
Ipak, razrešavanje ovog spora posebno je zamršeno jer Džerzi, kako tehnički nije deo Velike Britanije, nikad nije bio ni deo EU. Pa ipak, London je zadužen za spoljne poslove Džerzija i jasno je da ima glavnu reč po ovom pitanju.
Glavni razlog za to što dve evropske sile, za koje se mislilo da su ostavile ratove daleko iza sebe u istoriji, sada šalju ratne brodove jedna na drugu, po svemu sudeći je ipak Bregzit, odnosno način na koji su budući odnosi Londona i Brisela ispregovarani u zadnji tren krajem decembra.
“Kad postignete dogovor u pet do dvanaest i ne date do znanja uključenim stranama šta to znači za njih, problemi poput ovih su neizbežni”, prokomentarisao je profesor evropske politike na Kings koledžu u Londonu Anand Menon za Si-En-En.
Francuski i britanski ribari sukobljavali su se i ranije, baš kao i britanski i islandski ribari – od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, kad je islandski premijer Olafur Johaneson čak tražio od SAD da bombarduje britanske brodove. Ironično je što je ribarstvo minorna privredna grana i za Britaniju i za Francusku. No za normandijske ribare slobodan pristup vodama u Lamanšu znači život.
