Učesnici sastanka neformalno govore da je ruski predsednik Vladimir Putin imao svoju predstavu u Ankari, a da je ovo bio briselski pečat na ideju gradnje panevropskog gasovoda. Posle ovog skupa ni optimisti, poput mađarskog predsednika Viktora Orbana ili bugarskog premijera Bojka Borisova, nemaju više nade da bi projekat mogao da oživi u poslednji čas.
Ministri energetike Bugarske, Mađarske, Austrije, Slovenije, Rumunije, Hrvatske, Grčke i Italije tražili su od Maroša Šefčovića, potpredsednika Evropske komisije zaduženog za energetiku, da im pojasni da li je ono što se dogodilo u Ankari bio Putinov blef ili je Rusija zaista odustala od Južnog toka. Slovački diplomata je objasnio da nema blefa i da se nema o čemu više pregovarati, pa evropske države moraju da traže alternativu ruskom gasu.
Kako Srbija nije članica EU, ona nije imala svog predstavnika na sastanku u Briselu, ali je bilo reči i o našoj zemlji koja je takođe trebalo da bude na trasi gasovoda. U Briselu se na dan sastanka o sudbini Južnog toka pronela informacija da su Srbija i Bugarska zatražile obeštećenje od EU, ali i Rusije, mada nije precizirano o kakvom bi to poravnanju bilo reči.
Mađarska pobuna
Ministar energetike Mađarske, zemlje čiji je premijer Orban posebno blizak s Putinom, nije potpisao zajednički kominike posle sastanka u Brisleu, tvrdeći da za to nema mandat vlade u Budimpešti.
Srpski premijer Aleksandar Vučić je razgovarao telefonom s ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim, ali nije bio raspoložen da sa srpskom javnošću podeli o čemu je bilo reči:
– Nisam u situaciji da sada govorim o čemu smo razgovarali, ali mogu da vam kažem da je razgovor bio dug – kratko je rekao Vučić.
Podsetimo, Srbija je kao nijedna druga učesnica projekta u vrlo teškoj poziciji jer je budzašto prodala državnu naftnu kompaniju, polovinu skladišta gasa u Banatskom dvoru, ustupila superjeftino eksploataciona prava na srpsku naftu u Vojvodini i koncesiju u Angoli, sve u nadi da će dobiti Južni tok. Sad kad gasovoda više nema, Vladi Srbije malo znači prepucavanje Brisela i Moskve oko toga ko je kriv – da li EU, jer je insistirala da gasovod bude izgrađen po evropskim a ne ruskim pravilima, ili Moskva, koja je konačno i odlučila da odustane od gradnje.
Evropa se odlučila da razvija terminale za tečni naftni gas, a prvi nazvan Sloboda je već u funkciji u Litvaniji, dok se druga dva grade u Talinu i Helsinkiju. Time će se baltičke države i Skandinavija u potpunosti osloboditi zavisnosti od ruskog gasa. Isti princip će biti primenjen u Grčkoj i Italiji, ali i u Omišu, na Krku.
Prema saznanjima "Vesti" iz izvora u Briselu, Srbija će od EU tražiti da dobije garantovane kvote gasa u Hrvatskoj. Tako se čudnim spletom okolnosti dogodilo da Srbija preko Hrvatske traži alternativu gasa, a ne obrnuto, što bi bio slučaj da je izgrađen Južni tok.
