Kako pišu nemački mediji, Dragi je već oprobao gotovo sva sredstva da pokrene ekonomski rast: diskontne kamate je spustio gotovo na nulu, čime su krediti postali jeftiniji, ali ekonomija nije pokrenuta koliko se očekivalo, a uveo je i kaznene kamate za banke da one ne deponuju novac u ECB. Sada je posegnuo za poslednjim sredstvom: kupovinom državnih obveznica u obimu od 1.140 milijardi evra.
ECB će, kako je najavio Mario Dragi, kupovati samo one državne obveznice koje mogu da dokažu "investicionu sposobnost". To znači da obveznice kriznih država, kao što je Grčka, ne spadaju u ovaj program. Računa se na to da bi komercijalne banke (privatne banke, štedionice) na ovaj način mogle da se oslobode vrednosnih papira i da tim svežim novcem daju kredite sa niskim kamatama preduzećima koja bi dalje investirala taj novac. Eksperti su nazvali ovaj korak "kvantitativno opuštanje" ("kvantitative izing").
Šta bi još mogli sa milijardama?
Nemački "Bild" je već preračunao šta bi sa tom astronomskom sumom od ukupno 1,14 biliona evra moglo da se uradi. Svaki od 81 miliona Nemaca mogao bi da dobije po 14.074 evra, a novac bi bio dovoljan i za 3,8 miliona kuća u vrednosti od po 300.000 evra. Takođe, fudbalska zvezda Lajonel Mesi bi mogao da se kupi 4.560 puta za po 250 miliona evra, a svaki šesti Nemac bi mogao da vozi porše 911 karera. I na kraju, po ceni od tri evra za 0,3 deci čašu moglo bi da se kupi 380 milijardi piva.
Razlog zašto se upumpava ovoliki novac na tržište je strah od deflacije. U decembru su potrošačke cene na godišnjem nivou pale prvi put od 2009. godine – pre svega cena nafte. ECB mora da preusmeri ovaj trend, jer se obavezala na inflacioni cilj ispod dva odsto.
Većina članova Upravnog odbora i Saveta ECB podržava Dragijevu odluku. Ona je, međutim, naišla na brojna i protivurečna reagovanja pre svega u Nemačkoj. Dok nemački Institut za privredna istraživanja podržava namere ECB-a, nemačka udruženja banaka su sumnjičava i poručuju da ECB "prerano ispucava svoju poslednju municiju" i da "instrument otkupa državnih obveznica treba da bude upotrebljen isključivo u ekonomskim krizama".
Bavarski političar i dugogodišnji kritičar ECB Peter Gauvajler smatra da je Centralna banka prekoračila svoj mandat i pozvao je nemačku vladu da uloži žalbu Evropskom sudu.
Evro je ovih dana došao na najnižu vrednost u odnosu na dolar za poslednjih 11 godina. Pre nego što je ECB najavila svoj program, evro je iznosio još samo 1,1620 dolara. Berze su za to vreme pozdravile odluku ECB-a, a Daks je skočio sa 10435,62 na svoj istorijski nivo.
– Od marta će ECB svakog meseca kupovati državne obveznice i druge vrednosne papire u vrednosti od 60 milijardi evra. Program će, kako je planirano, da teče do septembra 2016. godine, ali ako se ne dostigne inflacija ispod dva odsto, mogao bi da se produži koliko to bude potrebno – najavio je Mario Dragi.
POSLEDICE PROGRAMA ECB PO GRAĐANE
Spasavaju države, sahranjuju narod – Mere Evropske centralne banke trebalo bi da pokrenu investicije i posustalu ekonomiju država, a šta će to značiti u svakodnevnom životu građana podrobnu analizu napravio je nemački "Bild" i došao do konkretnih zaključaka.
Štednja – Zbog navale novca kamate će ostati na rekordno niskom nivou. Predsednik nemačkih osiguravajućih udruženja Aleksandar Erland smatra da je program ECB "nametanje štedišama" i da će prouzrokovati "dalju štetu za kulturu štednje u Nemačkoj".
Životno i penziono osiguranje – Osiguravajuća društva neće moći da ispune obećane kamate za stare ugovore (od kojih su neki preko četiri odsto). Garantovana kamata za nove ugovore u ovoj godini je 1,25 odsto, a ona bi mogla i dalje da pada.
Nekretnine – Cene za kuće i stanove u vlasništvu su još prošlih meseci drastično porasle, a oni koji zidaju kuće zbog niskih kamata trebalo bi dobro da razmisle, savetuju eksperti , jer sa samo jednim procentom tilgunga za kredit za nekretnine trajaće čitavu večnost dok se reše dugovanja.
Stanarine – Stanovanje pod zakup će biti skuplje. To će po procenama eksperata dugoročno voditi do porasta stanarina.
Putovanja – Omiljena zabava Nemaca – putovanja, takođe će trpeti zbog novih mera. Mnogi Nemci putuju u zemlje, gde je dolar valuta, što će značiti skuplji odmor. Danas se dobija za jedan evro oko 1,16 dolara, a pre godinu dana je bilo još 1,36 američkih dolara. Za putovanja unutar evrozone neće se ništa promeniti.
Nafta i benzin – Zbog pada evra će cene nafte i naftnih derivata ponovo skočiti.
Uvoz i izvoz – Jeftin evro će proizvesti da nemačka automobili i druga roba budu jeftiniji u Americi. To će podstaći izvoz, ali će zauzvrat poskupeti cene uvozne robe koja dolazi izvan evro-zone, što će uticati na smanjenu kupovnu moć Nemaca. Tako će biti skuplji kineski kompjuteri, delikatesi iz Indije i Dalekog istoka, kao i južno voće, kao banane ili liči.
Berze – Pošto se sa kamatama neće moći zaraditi novac, investitori će još više ulagati u akcije.
