Brisel ima veliki interes da neposlušnog suverenistu Orbana, koji mu je trn u oku, skloni sa vlasti i zato će na narednim parlamentarnim izborima mađarska opozicija koja se s tim ciljem ujedinila, imati vetar u leđa od strane evrokrata, smatra istoričar Saša Adamović.
Najnovija vest da se šest najjačih opozicionih stranaka u Mađarskoj već ujedinilo kako bi se na parlamentarnim izborima na proleće 2022. sa zajedničkim kandidatom za premijera suprotstavili Viktoru Orbanu i, kako kažu, promenili epohu, po oceni Adamovića nije neočekivana.
Mađarskoj opoziciji vetar u leđa zbog neposlušnog Orbana
Za tako nešto, kaže on, bilo je podsticaja u evropskim antiorbanovskim medijima, s jedne strane, a sa druge strane, i u iskustvu sa lokalnih izbora u Budimpešti kada je ujedinjena opozicija dobila izbore i svog gradonačelnika.
– Orban je političar koga već duže vreme brisleska birokratija ne gleda blagonaklono s obzirom na to da on već godinama vodi u mnogo čemu suverenističku politiku u Mađarskoj. Od 2010. kada se vratio na vlast on je sve izbore u Mađarskoj dobijao veoma ubedljivo, dvotrećinskom većinom – napominje naš sagovornik.
On podseća da je svoju suverenističku politiku demonstrirao zauzimajući čvrstu antimigrantsku poziciju, protiveći se briselskoj, što je potvrdio i nedavno kada je zajedno sa Poljskom bukvalno stavio veto na donošenje novog sedmogodišnjeg budžeta EU i korona Fonda, jer mu se nije dopadala jasna tendencija Brisela da se meša u unutrašnju politiku Mađarske.
Smeta i Sorošu
Adamović uz to ukazuje i na Orbanov sukob sa Džordžom Sorošem, jednom od najprepoznatljivijih predstavnika američke duboke države, takođe po pitanju ilegalnih migracija. To je, kako napominje, kulminiralo time što je Soroš morao da izmesti svoj univerzitet iz Mađarske.
– Sve se to nakupilo i očito da se Viktor Orban svojom suverenističkom politikom itekako zamerio brisleksim evrokratama i sasvim je sigurno da je i podsticaj za ujedinjenje mađarske opozicije stigao i iz tih krugova – nema dilemu naš sagovornik.
Na pitanje kako bi izgledala ta „smena epoha” kojoj se nada opozicija, on kaže da bi to u stvari vratilo Mađarsku na onaj kolosek od pre 2010. i dolaska Orbana na vlast i pristanak na politike kojima se on sada suprotstavlja. On, međutim, ukazuje na još jedan momenat.
„Problem sa ujedinjavanjem mađarske opozicije je taj što je njena najvažnija stranka, koja je bila na vlasti do 2010. poznata po kriminalu i korupcionaškim aferama i u mnogome je „zaslužna“ za povratak Orbana na vlast i uspon njegove stranke Fides“.
Cilj opravdava sredstvo
On napominje da je deo te ujedinjene koalicije i tvrda desna stranka Jobik, poznata po svojim radikalnim nacionalističkim stavovima koja se navodno transformisala i postala umerenija. Iz iskustva znamo, dodaje on, da su i takve stranke u širokim koalicijama prihvatljive za Brisel, bez obzira na ideološka opredeljenja, samo ako posluže cilju.
– Do 2022. ima dosta vremena ali će ujedinjena opozicija koja će, sasvim sigurno, imati vetar u leđa od strane Brisela sve pokušati da na sledećim izborima svrgne sa vlasti Viktora Orbana. Imaju i ohrabrenje u tome što su to uspeli u glavnom gradu Mađarske. Međutim, diskutabilan je sam program te ujedinjene opozicije jer je prepun opštih mesta i ne nudi bog zna šta novo. To je zalagenje za onu politiku koja je u prethodnom periodu Mađarsku dovela u velike probleme – ističe sagovornik Sputnjika.
On je mišljenja da će građani Mađarske morati da budu vrlo oprezni. Podseća da je zbog korupcionaških i kriminalnih afera tada vladajuća stranka sa premijerom Ferencom Đurčanom, izgubila izbore 2010. Sada je to najjača opoziciona stranka, a Đurčan iako se sam drži u senci, novoj opozicionoj koaliciji pokušava da nametne svoju suprugu kao zajedničkog kandidata za premijera.
Zašto se briselskim evrokratama diže kosa na glavi
Adamović kaže da mu se čini da je ta koalicija zapravo mačka u džaku i da smo to imali priliku da gledamo u drugim državama kada su se ujedinjavale stranke koje međusobno nisu imale ništa zajedničko osim cilj da nekoga obore sa vlasti.
Na pitanje da li je to obaranje sa vlasti više unutrašnja potreba ili potreba spoljnog faktora, naš sagovornik kaže da Orban vodi suverenističku politiku, politiku zaštite nacionalnih i državnih interesa.
– To je politika koja je uspela da reši brojne mađarske, pre svega, ekonomske probleme. Zbog takve politike zapravo Orban je gurao prst u oko Briselu ili nekim najmoćnijim državama EU koje nisu bile zadovoljne politikom Mađarske, ali ne samo njenom. Mađarska je veoma uticajna u Višegradskoj grupi koju još čine Slovačka, Poljska i Češka i predstavljaju jedan veoma ozbiljan blok država koje dele mnoge zajedničke vrednosti – napominje Adamović.
Zato i smatra da je veliki interes Brisela s obzirom na odnos prema Orbanu i njegovom zalaganju za jedan novi model koji se zove neliberalna demokratija, od kojeg se, kako kaže, briselskim evrokratama diže kosa na glavi, da sve učine da pomognu mađarsku opoziciju da ga skinu sa vlasti.
