Priština testira granice strpljivosti EU i SAD zbog čega zvanični Brisel mora da bude mnogo odlučniji prema jednostranim potezima privremenih institucija. Ukidanje dinara ne doprinosi normalizaciji odnosa i pogađa stanovništvo. Ovo u intervjuu za “Vesti” ističe Volfgang Petrič, nekadašnji austrijski diplomata.
On će u Beogradu boraviti u četvrtak povodom predstavljanja srpskog izdanja njegove nove knjige “Smena epoha – naš digitalni-autoritarni vek”. Ova studija se bavi razvojem svetskog poretka posle 1989, odnosno završetka Hladnog rata.
Za Srbiju je bez sumnje ključno pitanje sudbine Kosova i Metohije, a Petrič, kao bivši izaslanik Evropske unije za KiM, kaže da je zabrinut poslednjim sledom događaja.
Kako komentarišete odluku o ukidanju dinara, ali i odbijanje Prištine da se o tome razgovara. Ima li EU uopšte načine ili mehanizme da sankcioniše takve jednostrane poteze?
– Moj stav prema toj meri koja me iznenadila je kritički. Smatram da o svakom takvom pitanju, koliko god bilo politički legitimno ili ne, treba razgovarati. Istovremeno, Brisel mora da po svaku cenu deluje odlučnije i da poveća pritisak, jer je odbijanje razgovora neprihvatljivo ponašanje. Neophodno je doći barem do prelaznog rešenja da građani ne bi patili.
Odluka o ukidanju dinara ne pogađa samo Srbe, već i Albance koji primaju srpske penzije?
– Kada sam čuo za tu meru rekao sam da nije bila mudra politička odluka Aljbina Kurtija jer smatram da samo povećava tenzije. To je nepotrebno stvaranje situacije koja povećava tenzije.
Testiranje granica
Postoji li način da se ova situacija prevaziđe?
– Neophodno je pre svega sagledati korist i štetu takve odluke. To je ključno čime se treba baviti u bliskoj budućnosti. To je moguće isključivo uz pomoć EU i podršku SAD. Sa njima treba pronaći prelazno rešenje i put kompromisa. Podsećam da je ovo godina izbora. Često se u politici, u predizbornoj borbi testiraju granice dokle se može ići bez posledica. To je očigledno bilo i razmišljanje u Prištini, imajući u vidu da će u junu biti održani izbori za Evropski parlament, a potom i uspostavljena nova Evropska komisija. Time je Priština dovela EU u težak položaj, jer nije u potpunosti delotvorna. Naravno da su tu još uvek Miroslav Lajčak, Žozep Borelj, postoji evropska administracija koja se bavi tim pitanjem, ali je politička težina u opadanju. Sve dok se vodi predizborna kampanja, nema nove Evropske komisije, nije odlučeno da li će Lajčak nastaviti misiju, ko će voditi spoljnu politiku EU… Sve su to pitanja koja će se rešavati više meseci, zbog čega sam pesimističan da će pre izbora biti dobrog rešenja.
Očekujete li da će pre izbora u EU uopšte doći do dijaloga na najvišem nivou između Beograda i Prištine?
– Postavlja se pitanje da li bi takav dijalog koji bi se odvijao neposredno pre izbora bio svrsishodan. Izbori u EU i SAD će značajno odrediti novi scenario i novo političko okruženje, kao i mogućnosti za pregovore. Verujem da zbog te činjenice i obe strane čekaju rezultat izbora za EP i predsednika SAD.
Izbegavati zapaljivu retoriku
Ovog 24. februara navršeno je dve godine rata u Ukrajini, koliko je taj rat uticao na kosovsko pitanje?
– Zaoštravanje situacije na Kosovu je, na izvestan način, kolateralna šteta izazvana ratom u Ukrajini. Sukob iz Ukrajine se ne samo metaforički proširio i na ostatak evropskog kontinenta. Nadam se da se nikada neće proširiti i fizički i vojno, ali EU sa više milijardi evra i naoružanjem podržava Ukrajinu, a Nemačka, koja se od 1945. tradicionalno uvek držala po strani u takvim ratnim sukobima, sada se angažovala pomažući i nalazi se direktno u toj konfrontaciji. Suočeni smo sa novom šokirajućom realnošću da se rat vratio u Evropu. Pre 30 godina smo to imali u Jugoslaviji, i tada je to bio ogroman šok, ali u celini ograničen samo na region. Danas su Evropa, a delom i NATO direktno ili indirektno uključeni u tu konfrontaciju. I zaista, to nije samo sukob Ukrajine i Rusije, već SAD i Evrope na jednoj strani i Rusije na drugoj. Opasno bi bilo da se ta nova konstelacija odrazi na sva otvorena pitanja, a Kosovo spada u to. Ne mislim da na Kosovu može doći do direktne intervencije Rusije. Istovremeno, ni NATO nema povećan interes da se tamo angažuje. Ali, podsećam da su ova i naredna – izborne godine u EU i SAD. Otuda se mora voditi posebno računa o bezbednosnoj situaciji. Obazrivost je najvažnija.
Koliko privremene institucije u Prištini koriste rat u Ukrajini kako bi ostvarili svoje ciljeve?
– Važno je spoznati da Rusija trenutno nije pozitivni partner u regionu. Samo na osnovu rata u Ukrajini, njene političko-diplomatske mogućnosti su ograničene. To je problem s kojim se moramo suočiti. Ali, neophodno je izbegavati zapaljivu retoriku. Potreban je apel da se i u rečima i političkoj retorici sada ne bude ekstreman jer to ne donosi nikakve koristi nijednoj strani, pre svega ne za ljude koji žive na Kosovu. Srpska manjina na Kosovu živi pod veoma teškim uslovima. Uvek je potrebno brinuti se o najugroženijima. Mora se paziti da stvari ne izmaknu kontroli. Ništa ne bi bilo dramatičnije nego da dobijemo neku vrstu drugog ratnog žarišta na Kosovu ili na Balkanu. To se mora po svaku cenu sprečiti.
Nova epoha
U Beogradu predstavljate srpsko izdanje vaše knjige u kojoj poručujete da je svet uveliko u procesu dve revolucije: tehnološkoj i pojačanih autoritarnih režima. Čega smo svedoci?
– Knjiga se bavio razvojem svetskog poretka posle 1989, odnosno završetka Hladnog rata i govori o liberalnom svetskom poretku koji se razvio posle Hladnog rata, ali i o odnosima SAD i Evrope, kao i Evrope i Rusije. Prikazujem uspon Kine i koju ulogu imaju drugi kontinenti. Posebno na neobičan način govorim o Africi. Često se na Afriku gleda kao na kontinent katastrofa, ili emigracije. Pokušao sam da prikažem potencijal tog kontinenta. Ma koliko čudno zvučalo, naš digitalizovani svet je tek na početku revolucije, koja će se razvijati još mnogo godina. Mnogo toga je razvijeno, kao što sam i predvideo samo u ovih nekoliko godina od kada je knjiga objavljena u Beču. Počev od Čet GPT-a, veštačke inteligencije, a vidimo i koju ulogu imaju društvene mreže. Istovremeno došlo je do nazadovanja demokratskih struktura i nametanje autorikratskih sistema. Primer je Kina koju mnogi kontinenti žele da slede. Nesumnjivo je da novi sajber prostor ima odlučujuću ulogu i u predizbornim kampanjama i manipulacijama, ali i ima doprinos u jačanju političkih argumenata.
Koji uticaj je “smena epoha” imala po EU?
– Trenutno smo u fazi regulisanja tog prostora gde EU daje značajan doprinos. Verovatno je EU kod formulacije pravila u digitalizaciji vodeća u svetu. U anarhiji digitalizacije neophodno je da se promene društvena pravila, ali i industrijska pravila. Kada pomislite koju ulogu ima proizvodnja čipova, koliko su važni digitalni elementi u ratu. U SAD se pregovara kako te sisteme ograničiti i regulisati, kontrolisati. Ta široka paleta digitalizacije predstavlja promenu epohe.
Da li je u toj “novoj epohi” Kina na putu da postane najveća svetska sila?
– Kina je suočena i sa problemima koji je koče na tom putu. Kina je u mnogim oblastima mnogo napredovala, u pojedinim se približila EU i Evropi, ali mislim da će se Peking zbog unutrašnjih političkih i društvenih problema baviti više sobom. Samo demografski razvoj je katastrofalan, usled starenja stanovništva zbog politike “jednog deteta” koja se sada pokazuje problemom. Takođe je pitanje koliko tako napredna industrijska država, koja je uspela da stotine miliona ljudi izvuče iz siromaštva, može stvoriti srednji stalež koji bi prihvatio diktatorski režim. To su unutrašnje tenzije koje se moraju rešiti kako bi došlo do pravog uspona.
Globalno takmičenje
Kako se “nova epoha” odrazila na EU?
– Efekti nove epohe su jasno vidljivi u svakoj sferi života i političkog razvoja EU. Znamo da je Evropa u poređenju sa SAD i pojedinim azijatskim državama, kao što je Tajvan, u ovoj oblasti u zaostatku, ali postoje mnoge oblasti u kojima Evropa može da prati u globalnom takmičenju. Istovremeno, snaga EU je što to nije vojni savez. Dakle, jasno su uspostavljena pravila u ekonomskoj i digitalnoj oblasti kako bi se osiguralo da se nove tehnologije koriste za dobrobit ljudi, a ne protiv njih.
Znanje – najbolji izvozni adut
A koliko je ta smena epoha uticala na Zapadni Balkan?
– Zapadni Balkan još nije zahvaćen ovim promenama, pa je najtačnije reći da se “drži po strani”. Na ovom prostoru i dalje veliku ulogu imaju konvencionalna pitanja. Istočna Evropa je tu u prednosti, brže se razvila, ali zato što je prelazak sa komunističkog na kapitalistički sistem bio mnogo mirniji. Na Balkanu zbog desetogodišnjeg rata usled raspada Jugoslavije došlo je do velikog zaostajanja. Za pravi napredak u digitalnoj sferi potrebno je da te države prevaziđu istorijske konflikte. Tek kada se prevaziđu istorijski konflikti region će moći da se skoncentriše u potpunosti na ekonomska pitanja i pitanja novih tehnologija, što donosi nova radna mesta.
Koje bi po vama bilo najbolje rešenje?
– Ukoliko bi se završilo sa starim problemima koji vuku korene, ostatke iz doba nekadašnje Jugoslavije, Zapadni Balkan može biti region start apova. Region sa visokim stepenom obrazovanja ima dobre preduslove, a ujedno može da zaustavi odliv mozgova, jer se pre svega iseljavaju mladi koji se bave novim tehnologijama. Takođe je na taj način moguće vratiti mlade, koji bi onda mogli preneti znanje stečeno u Evropi i SAD.
Oprezno sa Kinom
Na koji način vidite nastavak saradnje EU i SAD sa Kinom?
– I za Evropu, ali i SAD veoma je važno da ne ulazi u konfrontacije sa Kinom, ali istovremeno i da ne ulaze naivno u tu saradnju. Potrebno je jasno staviti do znanja da je saradnja moguća, ali samo ukoliko se Peking pridržava zapadnih standard, ali i principa reciprociteta. Kineske firme su angažovane na mnogim projektima na Zapadnom Balkanu, most na Pelješcu je samo jedan od važnih, ali svaki oblik saradnje mora biti zasnovan na pravnim, socijalnim i radnim standardima. Istovremeno, evropske firme moraju imati šansu da bez diskriminacije ulažu u Kinu. To mora biti dvosmeran proces.
