Prvo što autoru ovih redova pada na pamet je anegdota iz Berlina povodom migrantskog porekla i nemačkih zabluda oko te administrativne i političke poštapalice. Reč je o kratkom razgovoru nekog nadobudnog Nemca sa jednom našom mladom uspešnom ženom, rođenom u tom gradu gde je izučila škole, diplomirala pravo, položila sve neophodne dodatne državne ispite i bavila se uspešno veoma važnim poslom.
Sa nemačkim državljanstvom, naravno. Njeno prezime koje se završava na “vić” Nemac je loše protumačio i dodelio joj glupi kompliment rekavši “Pa vi dobro govorite nemački”, na šta mu je ona hladno uzvratila “I vi takođe.”
Dakle, valjalo je odavno ukinuti tu besmislenu etiketu “osobe migrantskog porekla” koja je lepljena na sve strane i to svima koji su na bilo koji način imali veze sa nekom drugom državom.
U zemlji poput Nemačke, u kojoj je doseljavanje odavno pustilo duboke korene najpre kod druge generacije stranaca, a sada već i kod treće, sa velikim procentom onih koji su stekli i nemački pasoš, postalo je neprimereno razvrstavanje po bližem ili daljem poreklu tog dela stanovništva.
To je potvrdio i nedavno objavljeni izveštaj specijalne stručne komisije naslovljen birokratskim jezikom kao “Okvirni uslovi sposobnosti za integraciju”. Na tome se radilo pune dve godine da bi sada taj dokument bio predat saveznoj vladi u Berlinu.
Projekat su vodili Tomas Libih, vodeći ekonomista odseka za međunarodne migracije pri OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) u Parizu i Petra Štanat, koja je naučni rukovodilac Instituta za kvalitativni razvoj u obrazovanju koji deluje pri Humboltovom univerzitetu u Berlinu.
Oni su se sa ostalim članovima komisije složili oko toga da rogobatni pojam migrantsko poreklo mora da bude izbačen iz upotrebe. To je ujedno bio i ključni zahtev u pomenutom izveštaju, pošto je to inače jedna od tema o kojima će se i dalje intenzivno raspravljati.
Na prvi pogled to ukidanje predstavlja iznenađenje, ali za takav zahtev stručnjaka ima više nego dovoljno uporišta. Jedno od njih je da taj pojam meša različite kategorije, da je odbačen od mnogih, pa i od statistike.
Do sada se za taj pojam iz Statističkog zavoda nudila definicija da su ljudi koji imaju migrantsko poreklo oni koji su sami ili kojima jedan od roditelja nije rođen kao državljanin Nemačke. Obuhvatao je one koji su se doselili u ovu zemlju, ali i njihove potomke. Dok su ovi iz prve generacija stranih radnika dugo imali dosta muka oko uklapanja u novu sredinu (na tržištu rada ili u obrazovnom sistemu), njihova deca su rođena u Nemačkoj i tu odrasla.
Njihova integracija imala je tako potpuno drugačiji tok.
Primer Kanade
Kao klasična doseljenička zemlja, Kanada već posle nekoliko godina dodeljuje došljacima državljanstvo, a njihovoj deci rođenoj u novoj sredini vlasti se obraćaju kao “drugoj generaciji Kanađana”. To je mnogo prihvatljivije od grube nemačke kovanice “osoba migrantskog porekla”.
“Potomci doseljenika”
Ako i zvanično bude ukinut sadašnji izraz u vezi sa poreklom, mogao bi da ga zameni novi vid oslovljavanja onih koji su rođeni u Nemačkoj i to pojmom – “potomci doseljenika”.
