Zdravstveni razlog bio je povod da Rade Adamović, dijasporski pisac pet knjiga, od pre pet godina inicijator, osnivač i predsednik odbora Kulturno-prosvetnog udruženja Prosvjeta, zatraži povlačenje i svoju smenu.
Vodeći do sada udruženje, uspevao je da okupi naše autore pisane reči, ponekog slikara i foto-majstora, organizuje književne večeri i izložbe, uspeo je i da u dva navrata Prosvjeti zakupi štand na beogradskom Sajmu knjiga i svim dijasporcima poruči da su, upravo tu, domaćini.
Nije laka srca Rade Adamović prepustio svoje mesto, ali je i s puno poverenja i vere u dobar rad za naslednika predložio Nikolu Šuicu, arhitektu u penziji i angažovanog poetu i prozaistu.
Na Izbornu skupštinu u pariskom predgrađu Obervilije, u društvenim prostorijama braće Adamović (koje odavno funkcionišu kao mali kulturni centar) Rade je pozvao najzainteresovanije Srbe iz Pariza, pa im sa puno lepih reči poželeo omasovljavanje i rezultate za pohvalu.
Privremena dužnost
I odmah je u tu Prosvjetinu mrežu, jednoglasnim izborom, uskočio Nikola Šuica, naoružan željom, motivacijom i ciljem da se među nama u rasejanju razgrana sve što spada u domen prosvete, obrazovanja, kulture, umetnosti i kreacija. Osetivši zdravu atmosferu, novoizabrani predsednik Šuica je prihvatio “privremenu jednogodišnju dužnost” i naglasio da će sve drugo biti “o tom potom”.
– Ja sam za angažovanje ljudi sa slobodnim vremenom, voljom i inicijativom, kako bismo započeto uvek privodili kraju. A koliko članova ima ovaj odbor Prosvjete? Pristupnice je potpisalo 26. Ima ih mnogo više. Ovde vidim Simu Mraovića, Dragana Pavlovića, Sinišu Blagojevića, Dragana Marinkovića, Nikolu Letića, Milovana Ćirovskog, Zorana Radovanovića, Rada i Marinka, vidim i sebe – monologom je Prosvjetom prošetao kozer Šuica.
– Hej, čekaj, čekaj! Prvo da izaberemo Rada Adamovića za počasnog predsednika Prosvjete! – glasan je Mraović, a informiše da je, na 323 strane, kao član Prosvjete nedavno objavio Zbornik savremene srpske rodoljubive poezije, radove 80 poeta iz celog sveta, a pod naslovom “Moj narod” ispod kojeg piše “Srpski pesnik je čuvar istine i bola”.
Kultura da bude zabavna
– Naša uloga je gajenje kulture na matičnom jeziku, a ne smemo da imamo velike ambicije, zadovoljimo se skučenijim programom, lako ga je posle širiti – Šuica ispisuje putokaz.
Kao oparen poskočio je Mraović:
– Ne, ja smatram da treba gledati maksimalistički i veoma ambiciozno. Više okruglih stolova, više svega, ne treba nam jedna, već 1.000 ideja, svako od nas neka ponudi ciljeve.
– I onda realizujemo 15 odsto. Ja hoću 100 odsto. Ja sam i za okupljanja radi druženja, tu se sve upetlja i otpetlja i sve to širimo srpskom Evropom i svetom. Svaka kultura može da bude zabavna, neka ljudima bude prijatno, neka svako zaželi da među nas dođe ponovo. Današnja Srbija slabo pruža dijasporcima. Ja sam i za godišnji Srpski bal mladih, oni imaju prijatelje, mi imamo prekrasnu rezedenciju. I arhitekta Tomo Garevski ima odlične prostorije, Adamović ima ove prostorije. Eto, za sve imamo rešenja – razrađuje Šuica.
Namera ovog “direktnog prenosa” skupa Prosvjete je da pokaže koliko je pozitivnosti među našim dijasporcima, koliko ove okupljene nešto starije glave vode računa o mlađim naraštajima, koliko im je stalo do očuvanja srpstva i imena, ukratko i koliko su duhom zdravi.
Dva čina u dva dekora
Sastanak ovog primopredajnog skupa odvijao se u dva čina i u dva dekora. Prvi je bio za pravougaonim stolom i zvaničnog karaktera, a drugi oko okruglog stola, gde su sve teme razgovora zadržane, ali i obojene gastronomskim uživanjem.
– Upravo sam skuvao viršle, na roštilju ispekao svinjska rebarca i najbolje biftek meso. U foliji sam dinstao kolutove paradajza i sir kamember, za umakanje hleba. Od pića ima svega – ozbiljno, opasan keceljom, saopštio je Radov brat Marinko, bivši građevinski radnik, a odavno od svih promovisan u jednog od najboljih naših pariskih kulinarskih majstora.
Ne deliti Srbe
– Svi naši zadaci biće usmereni prema Srbima, a ne Srbiji, jer su Srbi bili razgranati u bivšoj Jugoslaviji, a i danas u celom svetu i nikako ih ne treba deliti, razdvajati, meriti drugačijim aršinima – zaključili su okupljeni.
Predlozi i pozivi
Duga je lista programa, odbijenih i prihvaćenih predloga, realnih i utopističkih ideja, na redovnim sastancima sve će se nivelisati, a najvažnije je da pariska Prosvjeta hoće i može da živi i traje, zbog čega u svoje redove poziva sve one koji vole maticu.
