Pre toga je pevala po Evropi, sa trijumfalnim povratkom u Sarajevo (15.000 gledalaca), Mostar (13.000), Zagreb (15.000) i Banjaluku (12.000). Uskoro će na stadione u Bugarskoj i Rumuniji, gde je "domaća" već dve decenije, a finale turneje je u aprilu u Beogradu.
Fahreta Jahić-Živojinović više nije devojčurak s postera osamdesetih godina prošlog veka, već zrela žena i uspešan vlasnik "Granda". Ni njene nove pesme više nisu u stilu "Bum, Cile, bum" jer ona pametno prati vreme i sada je izašla s muzikom u kojoj je, kao što kaže, želela da pronađe "neku malu nit ljubavi i nežnosti za kojom svi mi u stvari čeznemo". U Sidneju je pevala i jedno i drugo i publici se sviđalo.
Od vremena kad je ljudima bilo do igre i zabave uz "Šumadijski rokenrol", do vremena danas kada možda nisu ni svesni koliko im je potrebno da ih neko voli ("Uđi slobodno, to je samo ljubav…") – Brena uspešno traje.
Nedavno ste izjavili da ste se za ovakve sadržaje odlučili jer su "u ovom suludom vremenu tekstovi pesama previše seksepilni i agresivni". Zar vi niste počeli baš s pesmama koje su tako ocenjivane pre 27 godina? Šta se promenilo? – pitamo popularnu pevačicu u razgovoru za "Vesti".
"Mogu da nabrojim pesme koje su bile avangarda čitave te priče. Počela sam s pesamama koje su bile folk, pop-folk, kasnije je došlo "Mile voli disko", "Dama iz Londona", to je bila neka, kako bih rekla, blaga erotika, da bih onda napravila "Mače moje", zatim "Sitnije, Cile, sitnije", koja je bila lascivna, ali slatka pesma. Te moje pesme nisu bile u fazonu: "Pogledaću te preko ramena/ pašćeš u nesvest zbog mene/ ostavićeš ženu i četvoro dece/ provešćeš noć sa mnom/ pričaćeš posle sa banderama." Znate, nekako je muzika, čini mi se s dolaskom rata, s tom nekom konačno ženskom emancipacijom, otišla negde gde ne bi trebalo", kaže Lepa Brena.
Zar ne podržavate žensku emancipaciju?
"Ja je apsolutno podržavam, nisam uopšte za tu vrstu antagonizma na osnovu razlike u polovima, nama jednostavno nije, zbog uloge u familiji, dozvoljeno da radimo neke poslove koje muškarci rade, da budemo generali…"
…ili kopači uglja…
"… da, u profesijama u kojima su se muškarci dokazali. Nama to nije bilo moguće, žene su se bavile porodicom i decom. Emancipacija je nešto što je tako normalno u 21. veku. Ali, nekako mislim da žena treba da bude agresivna onda kada možda
Vesna je u pravuJedna draga i pametna osoba, s kojom ste se davno i preko novina malo "dopisivali", jer nekad ima jezik kao prezime, Vesna Zmijanac, kazala je jednom prilikom: "Muškarci se ‘pale’ na dobro upakovanu pamet." |
mora da bude agresivna, ali ne uvek. Dakle, da ne bude muško, nego da ostane žena. Na taj sam trend mislila. Vidite, u svom poslu ja jesam borac. Pazite, mene nikad nisu u poslu ponižavale i vređale žene, ipak su to uvek radili muškarci, na njihovu žalost. Oni su me potcenjivali, te prekratke suknje nosim, te glupo i smešno je to što radim. Znate šta, od žena nikad tako nešto nisam dobijala, uglavnom su me podržavale. Moj posao je, međutim, "take it or leave it", nije to vakcina pa moraš da uzmeš, nego uzmeš ako ti se sviđa. Kao fudbalska utakmica, imaš pravo da komentarišeš, ali nemaš pravo da vređaš.
Kako ste podnosili te ružne komentare. Bili ste mladi, jesu li vas pogađale takve stvari?
"Pa, dobro, ja sam mentalno jake strukture. To je genetski, nasleđe od mojih roditelja. Potičem iz stabilnog braka u kome smo rasli u duhovnom, mentalno jakom okruženju, gde nas je moja majka uvek budila pesmom. Bila je dobra domaćica i profesionalna krojačica. Čini mi se da je njen najvažniji posao bio da nas pazi. I uvek je pevala. Rasla sam u harmoniji. Verujem da svako dete koje odrasta u stabilnoj porodici ima šansu da nešto stvori u svom životu, najpre s porodičnim vaspitanjem, što je najveće bogatstvo koje može da ponese sa sobom, uz edukaciju koja kasnije sledi. Lično smatram da je biti obrazovan bez kućnog vaspitanja jednako kao stvoriti genija bez karaktera. Po meni, to mora da ide jedno s drugim. Ljudi bez toga – džaba im sve obrazovanje, bebisiterke, skupi automobili, vozači i čuda – ostaju hendikepirani. E, pošto sam ja tu priču imala, svako omalovažavanje za mene je bilo podstrek da idem dalje, jer sam shvatila jednu osnovnu stvar: da sam postala veoma važna i da dobijam ozbiljne neprijatelje (slatko se smeje). Jer, kad ste niko i ništa, i ne primećuju vas. Ali sam shvatila, kad imam toliko ljudi protiv mene da je to sad nešto veoma važno i da sama moram da stvaram tim kako da proširim posao i da radim ozbiljne stvari. Tako se ta nekakva moja priča širila i bivala na moju veliku sreću sve veća i značajnija", kaže Brena.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 29. 11.)
