Velika Britanija izašla je iz EU 31. decembra u ponoć, posle 48 godina članstva, čemu je prethodio trgovinski sporazum dve strane.
Bregzit je stupio na snagu u ponoć, a tranzicioni period je trajao od 31. januara 2020. od kada su trajali i pregovori o budućim trgovinskim vezama EU i Britanije.
Pristalice Bregzita smatraju da je “nezavisnoj, globalnoj Britaniji svanulo”.
– Ovo je neverovatan trenutak za našu zemlju. Sloboda je u našim rukama i na nama je kako ćemo da je iskoristimo – rekao je premijer Boris Džonson u novogodišnjem obraćanju.
Džonson, ipak, nije govorio o detaljima kako želi da izgradi britansku “nezavisnost”, posebno u momentima kada zemlja pozajmljuje velike svote novca kako bi se izborila sa pandemijom.
There will be plenty who will be only too happy to say goodbye to the grimness of 2020.
But this was also the year when we rediscovered a spirit of togetherness, of community.
In 2021 we have our freedom in our hands and it is up to us to make the most of it. Happy New Year! pic.twitter.com/gDRXe2SuCb
— Boris Johnson (@BorisJohnson) December 31, 2020
Njegov otac, Stenli Džonson, koji je glasao da Britanija ostane u EU, rekao je da je aplicirao za francusko državljanstvo.
Britanci su 23. juna 2016. na referendumu odlučili da napuste EU. Za to je glasalo 52 odsto građana, Engleska i Vels su bili za izlazak, Škotska i Severna Irska za ostanak u EU.
Britanija se pridružila EU 1973, ali nikada nije prihvatila njenu valutu evro.
Pristalice Bregzita smatraju da je Britanija pobegla od francusko-nemačkog projekta koji ju je sputavao, dok oponenti kažu da će Bregzit oslabiti Zapad i umanjiti britansku globalnu snagu i osiromašiti građane.
Kada Ujedinjeno kraljevstvo napusti jedinstveno evropsko tržište – što stupa na snagu 1. januara – očekuju se poremećaji u uvozu i izvozu i poskupljenje robe.
