Nažalost, ovakva predviđanja važe i za dobar deo naše planete, ali je, prema navodima Eduarda Asada, poljoprivrednog stručnjaka u Istraživačkom institutu u Brazilu, ova zemlja naročito ranjiva po ovom pitanju.
Asad posebno ističe moguće pogubne posledice po poljoprivrednu proizvodnju vredna 250 milijardi dolara (170 milijardi evra), hranu za milione siromašnih ljudi i proizvodnju soje i kafe, kojom Brazil podmiruje potrebe celog sveta. Zbog toga su Brazilci zatražili vodeću ulogu u razgovorima oko klimatskih promena, ističući da će prihvatiti ciljeve vezane za smanjenje emisije ugljendioksida. Prve koraci su učinjeni još oprošle godine – kad je Brazil prihvatio da za pola smanji seču šuma u Amazonu.
Stručnjaci smatraju da će na severoistoku zemlje, koji važi za siromašan region,
ionako retke kiše još će ređe padati, a temperatura će do 2050. godine porasti za tri do četiri stepena Celzijusovih. Visoke temperature prete da ugroze osnovnu hranu za brazilsko stanovništvo, poput korensate tropske biljke kasave.
"Severoistok će izgubiti trećinu ekonomije ako nešto ne preduzmemo", izjavio je za Rojters ministar životne sredine Karlos Mink. U izveštaju poljoprivrednih stručnjaka sa univerziteta Kampinaš u Sao Paolu, ističe se da će do 2020. godine žetva soje biti smanjena za 20 procenata, a kafe za 10 odsto, dok će jedino šećernoj repi pogodovati više temperature.
Tehnologija bi delimično mogla da pomogne poljoprivrednicima, ali razultati eksperimentalnih istraživanja su različiti. Sama istraživanja su skupa i dugotrajna, pa poljoprivrednici poručuju da naučnici mogu da ublaže uticaj prirode, ali ne i da reše problem.
