Direktorka kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukičević rekla je da, prema podacima domaćih virusologa, kod nas najviše kruži britanski soj virusa i da ga karakterišu velika prenosivost, teža klinička slika i veća smrtnost, ali je navela da ima naznaka da se u populaciji pojavio i brazilski soj.
To posebno zabrinjava jer je ovaj soj, koji je prisutan kod 90 odsto obolelih u Brazilu, na početku ubijao 1.000 ljudi dnevno, a kasnije čak i 4.000 osoba.
Virusolog Ana Gligić u izjavi za “Vesti” kaže da je direktorka kovid bolnice u Batajnici rekla da ima naznaka o pojavi brazilskog soja, ali da, ipak, treba sačekati izveštaje naših laboratorija.
– Činjenica je da sada oboleva mlađa populacija, a dnevno umire od 38 do 40 ljudi. Jasno je da je situacija drugačija nego pre dva meseca. Znači, sumnja se da ima brazilskog soja, ali se još čeka naučna potvrda – objašnjava Gligićeva.
Na to je ukazala i virusolog Tanja Jovanović, rekavši da pored britanskog soja korona virusa u Srbiji nisu dokazane druge preteće varijante virusa. Inače, brazilski soj korona virusa stigao je u Evropu, a prvi slučajevi prijavljeni su u Belgiji i Švedskoj, što znači da ovaj mutant preti i Srbiji. Dosad su otkrivene 92 varijante korona virusa, a najopasnija je P.1
, poznata kao brazilski soj, koji je opasniji od već poznatog virusa.
Infektolog dr Dragan Delić upozorava da virus sve više kruži, a mi mu dajemo prostora za to.
– Vakcine se mogu prilagoditi svakom novom soju i stoga ljudi treba što pre da prime cepivo jer se virus širi kružnim kretanjem i stvara sve veći broj mutacija – kaže dr Delić.
Prema njegovim rečima, masovna vakcinacija je jedino rešenje da se spreči širenje virusa.
Soj P.1 je utvrđen još 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-CoV-2 je stvorio već 17 mutacija, od kojih su tri na “bodljikavom” proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije. Problematična je i mutacija E484K jer se pretpostavlja da od nje mogu da obole i oni koji su već preboleli koronu i stvorili imunitet. Veruje se i da taj soj ima sličnosti sa južnoafričkom mutacijom B.1.351, s tim što su te promene nastale nezavisno.
Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja, lekari su skloni da kažu da tok bolesti nije teži kod ovog soja. Postavlja se pitanje da li deluje vakcina i protiv soja P.1. Ni tu još nema jednostavnog odgovora. Poznato je da preparati Astrazeneke i Bajontek/Fajzera u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1. Takođe, zna se i da Astrazeneka nije toliko delotvorna protiv virusa s “južnoafričkom” mutacijom.
Međutim, već se i sa drugim preparatima pokazalo kako i cepljene osobe mogu biti “napadnute” virusom, ali da je onda tok bolesti mnogo blaži.
Virusolog dr Nada Kuljić Kapulica ističe da širenje novih mutiranih virusa ne možemo zaustaviti jer ljudi putuju s jedne strane sveta na drugu.
Zbog toga se, s vremena na vreme, pojavljuju novi sojevi, pa sada imamo više od deset mutacija jer virus želi da živi.
– Do njih dolazi zbog promena u onom delu virusa koji se vezuje za ćelije čoveka. Ukoliko se on izmeni, javlja se novi soj koji dovodi do većeg inficiranja ljudi. Normalno je da brazilski soj dođe u sve krajeve, a o njemu se malo pisalo jer je bio vezan samo za Brazil. Ali, kad se raširi, sigurno ćemo preciznije znati kakvu kliničku sliku razvija i koliko je opasan. Mikrobiolozi istražuju mutacije i pokazalo se da ovaj soj ima sličnosti s južnoafričkim – objasnila je dr Kuljić Kapulica.
Napada i nakon bolesti
Profesorka Ester Sabino sa Univerziteta Sao Paulo rekla je da između 25 i 61 odsto antitela koje su se stvorile tokom prve kovid infekcije ne deluju protiv soja P.1.
– Da pojednostavim – od 100 ljudi koji su imali kovid, između 25 i 61 su podložni dobijanju soja P1. Zapanjili smo se kad smo videli kolikom brzinom je zabeležen rast obolelih – upozorila je Sabino.
Lažna cepiva na dark vebu
Kolika je kriza s vakcinama vlada u zemljama u regionu i Evropi, ali i kolika je pomama za imunizacijom u Srbiji, govori i podatak da su razni prevaranti na takozvanom dark vebu, na kome čak možete i naručiti nečije ubistvo, počeli da nude strancima vakcinaciju u našoj zemlji po cenama i do 1.000 evra.
Videvši da naša zemlja obezbeđuje vakcine protiv korona virusa i zemljama u regionu, kriminalci na dark vebu počeli su da nude navodne vakcine iz Srbije očajnim ljudima koji žele da se zaštitte od ovog opakog virusa.
